Čija je ovo propaganda?

D A L I Z N A T E ?

U SRBIJI SE VEĆ DUGO DEŠAVA JEDNO NEPOJMLJIVO, TAJANSTVENO ZLO, KOJE IZGLEDA DA NIKO NE MOŽE DA ZAUSTAVI, ALI AKO SE TO ZLO RASKRINKA, ŠTO ĆE MOĆI DA SE UČINI AKO SE UPOTREBI NAČIN NA KOJI SE OVDE UPRAVO UKAZUJE, ONI KOJI TO ZLO ČINE POBEĆI ĆE GLAVOM BEZ OBZIRA IZ ZEMLJE, JER TO NISU HRABRI KRIMINALCI NEGO BEDNE KUKAVICE.

DA LI ZNATE DA POSTOJI APSOLUTNO POUZDAN NAČIN, NA KOJI SVAKI ČOVEK MOŽE ODMAH DA DOBIJE OD BOGA ISTINIT ODGOVOR NA SVAKO PITANJE KOJE SE TIČE ŽIVOTA ?

OVAJ NAČIN UTVRĐIVANJA ISTINE NE SLUŽI DA BISTE SAZNALI ONO ŠTO SE MOŽE SAZNATI I NA NEKI DRUGI NAČIN, VEĆ ZA ONO ŠTO IZGLEDA NEVEROVATNO, A NE MOŽE SE SAZNATI NA NEKI DRUGI NAČIN.

RECIMO:

- Da li je, po nalogu Vojislava Koštunice, od 2000. godine do danas, u Srbiji ubijeno više od 350 vojnika koji su se nalazili na odsluženju redovnog vojnog roka; da li je u svakom od tih slučajeva, roditeljima saopšteno da im je sin umro i da je, po vojnim pravilima, odmah (bez obdukcije) kremiran (iako je vojska, po zakonu, bila dužna da telo vojnika preda roditeljima); da li je, često, ubijano po dva-tri vojnika odjednom (jer su bili zajedno), da ne bi bilo svedoka ubistva; da li je cilj tih ubistava bio: da roditelji prestanu da šalju decu u vojsku, odnosno, da Srbija ostane bez odbrane?

- Da li su dvojicu gardista u Topčideru, po Koštuničinom nalogu, zaklala trojica SAS-ovaca, koji su za to dobili svaki po 100 hiljada evra; da li su članovi vojne i „nezavisne“ komisije, koji su „istraživali“ okolnosti pod kojima se to ubistvo desilo, znali unapred da će gardisti biti zaklani, da li su videli njihova tela, tj. da su im vratovi prerezani, i da li su, da bi o njihovim ubistvima dali svoja „mišljenja“ onako kako im je naloženo, dobili: Vuk Tufegdžić 16 miliona evra, ostali članovi vojne komisije po 6 miliona evra, Božo Prelević 8,45 miliona, i ostali članovi „nezavisne“ komisije po 1,5 miliona evra; da li je jedan član nezavisne komisije pucao, na svoju ruku, u mrtve gardiste, i da li je, zbog toga, odmah zatim ubijen (da o tome ne bi pričao); da li ga je ubio Zoran Janjušević?

- Da li je Ivan Pavlović, koji je u vreme ubistva gardista radio kao civilno lice u vojnom objektu Karaš, ubijen jer je video SAS-ovce; da li ga je sa 5 metaka ubio Nenad Ćosić (koji se na suđenju povodom ubistva gardista pojavljuje kao lažni svedok - navodno mu jedan od gardista umro na rukama), sin bivšeg komandanta Gardijske brigade Radomira Ćosića, ali je objavljeno da je Ivan poginuo u saobraćajnoj nesreći na Voždovcu (zbog čega njegovim roditeljima nije dozvoljeno da vide njegovo telo, koje je iz istog razloga završilo u radioaktivnom otpadu u Vinči); da li je Ćosić za taj „posao“ dobio 5.000 evra?

- Da li je, od 1985. godine do danas, po Koštuničinom nalogu, po ulicama i stanovima ubijeno više od 450 ljudi (da li je od tog broja, 117 ubistava izvršeno gušenjem najlon kesom, 25 eksplozivom, 22 davljenjem u lavabou, 107 otrovom, 3 nameštenim saobraćajkama, 182 vatrenim oružjem i na druge načine); da li su ta ubistva, u 17% slučajeva, izvršena uz pomoć policije; da li su, po Koštuničinom nalogu, ubijeni Ivan Stambolić, Zoran Todorović Kundak, četvorica funkcionera SPO-a (na Ibarskoj magistrali), Dada Vujasinović, Slavko Ćuruvija, Pavle Bulatović, Žorž Stanković, Rade Ćaldović Ćenta, Branislav Lainović Dugi, Branislav Matić Beli, Žika Petrović, Klara Mandić, Dragan Maršićanin, Dragan Jočić, Zvezdan Jovanović, Milan Veruović, ministar policije Sokolović, Dragan Malešević Tapi, Željko Ražnatović Arkan, Đorđe Božović Giška, Jusa Bulić, Radojica Nikčević i mnogi drugi?

- Da li Koštunica može da ubije ili stavi u zatvor autora ovih redova, iza koga stoji Bog?

NA OVA, KAO I NA SVA DRUGA PITANJA KOJA VAS INTERESUJU, MOŽETE ODMAH DA DOBIJETE APSOLUTNO ISTINITE ODGOVORE OD BOGA, NA NAČIN KOJI SU STARI NARODI, A POSEBNO JEVREJI, VEKOVIMA USPEŠNO KORISTILI I ZAHVALJUJUĆI KOME SU DOBIJALI ODGOVORE NA SVOJA PITANJA I POBEĐIVALI SVE SVOJE NEPRIJATELJE, GOTOVO BEZ GUBITAKA. OVAJ NAČIN DOLAŽENJA DO ISTINE DETALJNO JE OPISAN U KNJIZI „ I ISTINA ĆE TE OSLOBODITI 1:3“.

DA LI SU U ISTOJ KNJIZI, OBELODANJENI BROJNI ZLOČINI KOJE SU POČINILE SRPSKE “DEMOKRATE” U SPREZI SA ZAPADNIM POLITIČARIMA (ILI SE RADI O GREŠKI), I DA LI SVE TE “DEMOKRATE”, ALI I SRS I SPS, VEĆ 20 GODINA ZA NOVAC RADE PO NALOZIMA KOJE PRIMAJU PREKO TELEFONA OD HRVATA VOJISLAVA KOŠTUNICE, NE ZNAJUĆI OD KOGA IH PRIMAJU – UTVRDITE NA UPRAVO NAVEDENI NAČIN !

INFORMACIJE DOBIJENE NA OVAJ NAČIN PREDSTAVLJAJU DOKAZE KOJI SE NE MOGU OBORITI NI NA NAJSTROŽEM LJUDSKOM SUDU, POD USLOVOM DA SUDIJA SLUČAJ TRETIRA KAO BILO KOJI DRUGI KOJI DOĐE PRED NJEGA, ODNOSNO, ONAKO KAO ŠTO TO ČINI NA BILO KOJEM SUĐENJU.

- Da li je osoba koja se predstavljala kao Josip Broz Tito bila NAJVEĆI antihrist u istoriji; da li je Titom vladao i kroz njegova usta govorio demonski poglavar Lucifer; da li je Koštunica u proročanstvima označen, takođe, kao antihrist, tj. najveći zločinac današnjice (kao “novi Tito” i “novi Hitler”); da li njim vlada Apolion, posle Lucifera najgori i najopasniji demon, o kome se u Otkrivenju 9.11 govori kao o demonskom caru – anđelu pakla; da li je kao antihrist počeo da deluje od 1992. godine; da li su se dva (najveća) antihrista (na kraju 20. veka, koji je u Bibliji označen kao poslednji) slučajno našla u Srbiji, ili je za to postojao specijalan razlog; da li je NATO odabrao Koštunicu još 1969. godine, dok je u okviru međunarodne razmene studenata boravio u Kanadi, za Titovog “naslednika”, tj. čoveka koji će dovršiti Titovo “delo” - uništenje srpskog naroda; da li se Koštunica, te godine, željan lake, brze i velike zarade, nudio kanadskoj policiji da, bajagi kao pravnik, sarađuje sa kanadskom tajnom službom, i da li ga je ta služba tada prihvatila?

- Da li je Koštunica, od 2000. godine do danas, iz državne kase krao, svakog meseca, prosečno, po 330 miliona evra; da li je to glavni razlog što su plate i penzije sve nedovoljnije za održavanje normalnog života zaposlenih i penzionera u Srbiji; da li su ga tome naučili stručnjaci NATO-ove obaveštajne službe, za koju radi; da li za tu njegovu krađu zna 14 ljudi (od ukupno 29, koliko ih ima uvid u uplate koje zaposleni vrše u fond za penziono i socijalno osiguranje), i da li je tih 29 ljudi, po njegovom nalogu, u navedenom periodu dobijalo iz državne kase 3 miliona evra mesečno, da ne bi pričali o onom što on radi; da li je, osim toga, Koštunica ukrao 4 milijarde evra od novca uplaćenog na ime poreza; da li je, na ime izmišljenih troškova policije, ukrao 8 milijarde evra; da li je od Elektrodistribucije ukrao 3 milijarde evra, od vojske (prodajom vojnih objekata i putem izmišljenih troškova vojske) 700 miliona evra, a od kredita koje su dali stranci milijardu i 80 miliona evra; da li je do danas, od države i naroda ukrao više od 67 milijarde evra; da li su svi ljudi koje je doveo sa sobom kada je, 5. oktobra 2000, silom došao na vlast, bili kriminalci koji su, po njegovim nalozima, već godinama vršili sve vrste kriminalnih dela – krađe, pljačke, ubistva, trgovinu ljudima, iznude, ucene, otmice, falsifikovanje novca, trovanje hrane građana, višestruke prodaje stanova i druge prevare, trgovinu drogom (da li se i danas, svi dosovci, od prvog do poslednjeg, bave trgovinom drogom) itd?

- Da li su od novca dobijenog prodajom “Mobtela“, ukrali: Koštunica 750 miliona evra, Mlađan Dinkić 350 miliona, Dijana Dragutinović 29 miliona evra; da li su na likvidaciji „Astra“ banke „zaradili“: Koštunica 16 miliona evra, Dinkić 4 miliona evra; da li su od prodaje imovine (nekretnina) otete od braće Karić, ukrali: Koštunica 500.000 evra, Dušan Mihajlović 500.000 evra, i Aleksandar Vlahović 30.000 evra?

- Da li su od države ukrali: Vuk Drašković milijardu i 800 miliona evra; Čeda Jovanović milijardu i 640 miliona evra; Nenad Čanak milijardu i 450 miliona evra; Mlađan Dinkić milijardu i 230 miliona; Boris Tadić milijardu evra; Vuk Bajrušević 795 miliona evra; Velimir Ilić 525 miliona; Dušan Mihajlović 399 miliona; Miroljub Labus 70 miliona; Radovan Jelašić 29,5 miliona; Aleksandar Vlahović 29 miliona; Miroslav Mišković 17 miliona; Vuk Jeremić 15 miliona; Sulejman Ugljanin 10 miliona; Vlajko Senić 10 miliona; Zoran Đinđić 10 miliona; Predrag Ranković Peconi 9 miliona evra; Slobodan Vuksanović 5,5 miliona evra; Rasim Ljajić 5 miliona evra; Miodrag Kostić 5 miliona; Ružica Đinđić 3 miliona; Diana Dragutinović 3 miliona; Cepter 3 miliona; Mirko Cvetković 2 miliona evra; Nataša Kandić 2 miliona evra; Biljana Kovačević Vučo 1,95 milion; Beko 1,5 miliona; Sonja Biserko milion evra; Zoran Drakulić 500 hiljada evra?

- Da li je Koštunica u decembru 2007, u Beču, dogovorio sa Hašimom Tačijem otcepljenje Kosova i da li je za to dobio 750 miliona evra (da li je obećao Tačiju da srpske vlasti neće ni na koji način, osim verbalno, reagovati ako Šiptari budu proglasili nezavisnost, i da će pronaći način kako da se napravi granica između Srbije i Kosova); da li je za puštanje iz zatvora oko 200 pravosnažno osuđenih albanskih zločinaca, 2001. godine, dobio od albanskih političara 950 miliona evra; da li je za dogovor o propuštanju albanskih kamiona sa heroinom (prvo na kosovsko-srpskoj granici, a zatim i na srpskom delu srpsko-mađarske granice) dobio milijardu i 450 miliona evra; da li je intervenisao da Slovenci puste Agima Čekua (kad su ga uhapsili po Interpolovoj poternici); da li je platio Bugarima da puste Agima Čekua (takođe kad su ga uhapsili po Interpolovoj poternici), da li je Vuk Jeremić lično dao 50 hiljada evra bugarskom ministru policije, i 100 hiljada njihovom ministru pravde (da li je pare dobio lično od Koštunice)?

- Da li je Koštunica dao hrvatskim političarima ideju da tuže Srbiju za genocid; da li je, preko ambasadora, nagovorio Hrvate da priznaju nezavisnost Kosova; da li je nagovorio i rukovodstva Crne Gore, Bugarske i još dve države, da priznaju nezavisnost Kosova?

- Da li se život na zemlji odvija u ciklusima od po 7.500 godina; da li su u svakom od dosadašnjih ciklusa, svi događaji (kako krupni, tako i oni sitniji) bili isti; da li su u svakom ciklusu i svi ljudi bili “isti”, odnosno, da li je u svakom ciklusu živeo po jedan Slobodan Milošević, predsednik SRJ?

- Da li je, prema Bibliji (za koju postoje neoborivi dokazi da ju je pisala porodica Piso, kraj sveta bio određen da bude poslednjeg dana 2000. godine, i da li je on (kraj) iz nekog razloga odložen; da li će na kraju sveta, ljudi koji su se pripremili za život u raju, tj. na drugim planetama, biti odneti na neku drugu planetu, gde će nastaviti da žive večno, najlepšim rajskim životom, kao mladi i (veoma) lepi; da li će, tada, svi koji se nisu pripremili za život na drugim planetama biti pobijeni, da bi hiljadu godina kasnije bili vaskrsnuti i da bi im bila data još jedna, poslednja prilika, koja će trajati 7 i po godina, da se spasu pakla; da li je Bog, zbog ogromnog broja onih koji se nisu pripremili za život na drugim planetama, dao priliku svim ljudima sveta da, posredstvom jednog, jedinog pravednika, to ipak učine u poslednjem momentu, i tako se spasu (da li se u Bibliji o tome govori u Drugoj poslanici Solunjanima, u 2. poglavlju, s tim što nije dato ime tog pravednika; da li se danas, na osnovu brojnih proročanstava, zna da je to Slobodan Milošević); da li zaštitu čovečanstva predstavlja, ustvari, Miloševićev položaj predsednika države – jer kada je čovek pravedan, onda uživa Božju zaštitu, a kada se pravedan čovek nađe na predsedničkom položaju u nekoj zemlji, onda zaštitu ima i njegov narod zato što ga je izabrao za svog predsednika, zbog čega rat (čišćenje) ne može da uđe u tu zemlju; da li se čišćenje, ako ne može da se obavi u toj, jednoj zemlji, može obaviti u „ostatku“ sveta, ili ne može; da li su, zbog toga što čišćenje ne može početi dok Milošević ne izgubi svoj predsednički položaj, ljudi opsednuti demonima napadali ovog čoveka (klevetali ga i lažno optuživali za sve i svašta), da bi ga oborili sa vlasti; da li su iz istog razloga zavedene sankcije SR Jugoslaviji i izazvani ratovi u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu; da li je iz istog razloga Zapad finansirao političku opoziciju u Srbiji, i pripremao je da Miloševića obori silom; da li je iz istog razloga izvršeno bombardovanje SRJ, 1999. godine; da li je iz istog razloga Koštunica osnovao 7 opozicionih stranaka i korumpirao ogroman broj policajaca i njihovih šefova, vojnih lica, direktora firmi, medija, funkcionera vladajuće stranke, sveštenika Srpske pravoslavne crkve itd, i angažujući veliki broj kriminalaca da unište izborni materijal (popunjene glasačke listiće) koji se nalazio u zgradi Savezne skupštine, izvršio puč, 5. oktobra 2000. godine, i silom došao na vlast; da li je i nelegalni Haški sud osnovan da bi lažnim optužbama protiv viđenijih Srba, i njihovim zatvaranjem, pomogao onima koji se trude da omoguće čišćenje na kraju sveta?

- da li je Bog, pre dve hiljade godina, obavestio Grčku pravoslavnu crkvu da će demonski svet, 5. oktobra 2000. godine, u Srbiji otpočeti najveću borbu protiv ljudi, sa ciljem da uništi čitavo čovečanstvo i, tako, ga onemogući da uđe u raj poslednjeg dana (da li su grčki sveštenici o tome napravili zapis, koji se i danas čuva u manastiru Hilandar); da li su neki sveštenici iz Hilandara znali i početkom poslednje decenije 20. veka da će demonski svet, 5. oktobra 2000. godine, u Srbiji otpočeti najveću borbu protiv čovečanstva; da li su o tome blagovremeno obavestili Srpsku pravoslavnu crkvu, ili nisu - zato što su im to zabranili vodeći grčki političari; da li su je obavestili tek pošto je izvršen petooktobarski puč, odnosno, 2004. godine, i to samo igumana Gavrila iz manastira Privina Glava, za koga su znali da je Božji prorok; da li je iguman Gavrilo o tome obavestio patrijarha Pavla i sve vladike SPC, ali tek 2008. godine, i da li su oni učinili nešto da bi o tome obavestili narod i svetsku javnost, ili nisu učinili ništa, iz straha od razbojničke „demokratske“ vlasti, a neki i zato što su od nje (tajno) dobili pare?

- Da bi početak čišćenja bio omogućen, da li je dovoljno to što su Miloševića silom oborili sa vlasti, ili je neophodno da on svoj predsednički položaj izgubi na legalan način (da bi narod izgubio Božju zaštitu); da li su zbog toga, da bi od njega oduzeli taj položaj na legalan način, Koštunica i Đukanović rasturili SR Jugoslaviju; da li su za potpisivanje Beogradskog sporazuma, kojim je republikama dato pravo da mogu samostalno, ne pitajući narod druge republike, da istupe iz savezne države, Koštunica i Đukanović dobili novac od NATO-a, i to: Koštunica 200, a Đukanović 250 miliona dolara; da li je Đukanović potpisao taj sporazum po Koštuničinom nalogu; da li je Koštunica štampao 50.000 ličnih karti i dao ih Đukanoviću, i da li je ovaj, zatim, u njih upisao imena mrtvih Albanaca sa Kosova, i pokušao da na referendumu, uz njihovu pomoć, dobije većinu glasova, potrebnu za proglašenje nezavisnosti Crne Gore; da li je Koštunica platio glavnom i izvršnom direktoru Kovnice novca u Topčideru, gde su te lične karte štampane: prvom 10 miliona, a drugom 4,7 miliona evra, da o tom poslu ne bi pričali; da li je za same lične karte platio 400 hiljada evra?

- Da li je za ukidanje (na legalan način) funkcije predsednika SRJ bilo dovoljno da se građani Crne Gore na referendumu (većinski) izjasne za nezavisnost Crne Gore, ili je za to bilo neophodno da se većina biračkog tela SRJ tako izjasni; da li je, dakle, ovakvim rasturanjem SRJ omogućen početak ubijanja ljudi na kraju sveta; da li je zbog toga, što proglašenjem nezavisnosti Crne Gore nije na legalan način ukinut Miloševićev predsednički položaj, u Srbiji organizovana prevara zvana referendum o novom Ustavu, kojom je bilo isplanirano da se „ostatak“ građana SRJ, tj. građani Srbije, prevare, da se - izjašnjavajući se (većinski) za novi Ustav - i ne znajući, izjasne za nezavisnu Srbiju, odnosno, za legalizovanje rasturanja SRJ (jer je na glasačkom listiću pisalo: da li ste za novi Ustav nezavisne države Srbije, iako Srbija u tom momentu nije bila nezavisna država, barem to nije postala na legalan način), čime bi bio omogućen početak čišćenja; da li se zbog toga što ta prevara nije uspela (jer je na birališta izašlo manje od 30% biračkog tela), sada priprema druga prevara - referendum o ulasku nezavisne države Srbije u EU; da li zbog toga - da bi narod na tom referendumu većinski glasao za ulazak Srbije u EU, verujući da će se na taj način spasti siromaštva i bede - „demokrate“ planski sprovode najsuroviju pljačku naroda i uništavanje državne imovine, privrede, poljoprivrede i stočarstva (da li su iz EU namerno uvezli nekoliko hiljada krava, zaraženih „bolešću ludih krava“, i da li su tom bolešću zarazili više od 90% junica u Srbiji i oko 600 hiljada građana Srbije); da li su, prosipanjem ogromnih količina radioaktivnog otpada po teritoriji Srbije, koje se tajno (noću) vrši iz NATO aviona, uništili mnoge izvore čiste vode, šume, livade, njive, reke i jezera, i izazvali oboljenje od raka kod oko 900 hiljada, i smrt oko 12 hiljada građana Srbije?

- Ako Miloševićev položaj predsednika SRJ predstavlja JEDINU zaštitu čovečanstva od čišćenja, zašto to čišćenje nije počelo kada je on umro; da li se to desilo zbog toga što on, ustvari, nije umro definitivno (jer je Bog predvideo njegovo vaskrsenje), da li ga je Bog, uzimajući ga sebi na kratko, samo izvukao iz zatvora da bi ga spasao muka koje je tamo trpeo, da bi ga zatim vaskrsao, kada oni koji ga vole budu učinili ono što je potrebno da bi se njegovo vaskrsenje desilo; da li je Bog o tome obavestio ljude kroz, najmanje, tri proročanstva; da li će Milošević uskoro vaskrsnuti i da li će (definitivno) umreti 14. februara 2012. godine (da li je Slobodan Milošević, u svakom od dosadašnjih ciklusa života na zemlji, definitivno umro 14. februara 2012. godine, i da li je, 15. februara iste godine, počelo čišćenje; da li je čišćenje uvek trajalo 84 dana, i da li je kraj sveta uvek bio 9. maja 2012. godine)?

- da je srpski narod, na izborima 24. septembra 2000. godine, glasao većinski za Miloševića i da ga je sačuvao na njegovom predsedničkom položaju do kraja 2000. godine, da li bi kraj sveta bio na kraju te godine i da li bi tada, svi ljudi sveta, do poslednjeg, bili preneti na druge planete, tj. u raj?

- da li je Slobodan Milošević, u svakom od dosadašnjih ciklusa smrtnog života na zemlji, bio najveći zemaljski svetac?

- DA LI JE U SVAKOM OD DOSADAŠNJIH CIKLUSA ŽIVOTA NA ZEMLJI, 2011. GODINE, U SITUACIJI KADA SU POSREDSTVOM INTERNETA OBJAVLJENA ISTA OVAKVA PITANJA, KAKVA SU SADA OVDE IZNETA, IZ SRBIJE ZA NEKOLIKO DANA POBEGLO IZMEĐU 12 I 13 HILJADA LJUDI (POLITIČARA, UREDNIKA MEDIJA, UPRAVNIKA BOLNICA, LEKARA, APOTEKARA, LJUDI IZ POLICIJE I VOJSKE ITD.), IAKO IH NIKO NIJE NAPAO, NITI ZA BILO ŠTA OPTUŽIO, NITI KRIVIČNO GONIO – JER SU GRAĐANI PROVERAVALI IZNETA PITANJA I DOŠLI DO ODREĐENIH (MOŽETE VEĆ MISLITI KAKVIH) REZULTATA ?

- Da li su vodeći slovenački političari dobili od nemačke vlade 30 milijardi maraka u kešu, i 70 milijardi maraka, praktično bespovratnog, kredita (jer je dat na 100 godina), da bi otcepili Sloveniju od SFRJ; da li je Kučan dobio 3 milijarde maraka, Janša 2, Bavčar 2, Kacin 1,7, Drnovšek 1,5; da li su ukupno 4 Slovenca dobila po 2 milijarde maraka, šestorica po 1 milijardu, jedan između 0,5 i 1 milijarde, trinaestorica između 100 i 500 miliona maraka (niko nije dobio ispod 100 miliona); da li su dobili nalog od NATO-a da bez povoda pucaju u vojnike JNA?

- Da li su vodeći hrvatski političari, 1991. godine, dobili od nemačke vlade i njenog kancelara, Helmuta Kola i Hansa Ditriha Genšera, 100 milijardi maraka u zlatu (da li su Kol i Genšer ovu ideju dobili od BND-a, a BND od CIA-e), da bi izazvali rat sa Srbijom, ali na takav način da krivica za njegovo izbijanje padne na Srbe; da li su od BND-a dobili nalog da iz Hrvatske proteraju sve hrvatske Srbe, i da ih ubijaju na najsvirepiji i najskandalozniji način; da li je Tuđman dobio 4 milijarde maraka, Mesić 3, Bobetko 3, Čermak 3, Ademi 3, Gotovina 1,5, Karamarko 1,4, Šušak 1, Šeks 1, Markač 1, Špegelj 1, Sanader 0,5, Zdravko Tolimir 0,5, Jadranka Kosor 25 miliona, Norac 0; da li je još jedan Hrvat dobio 2 milijarde maraka, dvojica po 1,5 milijarde, osmoro po 1 milijardu, desetorica od 0,5 do 1 milijarde i petnaestorica od 10 do 100 miliona (niko nije primio ispod 10 miliona); da li je Tuđman dao Kofi Ananu 15 miliona maraka; da li je Šušak dao Ban Ki Munu 2 miliona, Džordžu Bušu Mlađem 30 miliona, i Kolinu Pauelu 15 miliona maraka; da li je Branimir Glavaš dobio 30 miliona maraka od Bobetka da bi ubijao Srbe, da li je ubio više od 500 hrvatskih Srba tako što im je vezao ruke na leđa, usta zatvorio selotejp trakom i gurnuo u reku; da li je taj način ubistva bio ideja Vojislava Koštunice, koju je on dao Stipetu Mesiću; da li je Glavaš na taj način, po Mesićevom nalogu, ubio dvadesetak Srba čija mu je imena dao Koštunica (a dao mu ih je jer su odbili da za njega prodaju drogu), i da li je Koštunica za ta ubistva platio Mesiću 24 miliona dolara; da li je, osim „Glavaševih“, urađeno još oko 300 „selotejpova“?

- Da li Gerhard Šreder, Angela Merkel i još 90 nemačkih političara znaju, od 1991. godine, da su Kol i Genšer dali Hrvatima 100 milijardi maraka da bi izazvali rat; da li su Hrvati (Mesić) dali svojim gastarbajterima u Nemačkoj 200 miliona maraka da bi napadali Srbe gastarbajtere, i da li je nemačka policija zataškavala takve slučajeve?

- Da li je Alija Izetbegović, posredstvom NATO-a, dobio 30 milijardi dolara od Amerikanaca (da li je pare dala američka vojna obaveštajna služba, a da Klinton to nije znao), da bi izazvao rat u BiH, ali na takav način da krivica za njegovo izbijanje padne na pravoslavne Srbe; da li je dobio nalog od NATO-a da ubije 5.000 svojih sunarodnika, Srba muslimana, da bi izgledalo kao da su ih pobili pravoslavni Srbi te da bi NATO imao izgovor za bombardovanje i okupaciju Republike Srpske; da li je Izetbegović dobio 3,1 milijarde dolara, Silajdžić 4 (davao je naloge i plaćao ljude u svojoj vojsci da ubijaju muslimane), Blaškić 4,02; Ejup Ganić 3; Sulejman Tihić 2, Rasim Delić 0,905; da li je, po Izetbegovićevom i Silajdžićevom nalogu, ubijeno oko 15.000 muslimana, da li ih je sam Naser Orić ubio oko 4.500, i da li je za taj “posao” dobio od Izetbegovića tri miliona maraka; da li je muslimanska vojska ubila oko 44.000 ljudi u Bosni (od 50.000, koliko ih je ukupno poginulo na teritoriji bivše SFRJ, u periodu od 1991. do 1995. godine); da li je Dražen Erdemović dobio od NATO-a 200 hiljada dolara da bi lažno svedočio pred Haškim sudom, kako je video da Srbi ubijaju muslimane, da li je učestvovao u sastavu Orićeve grupe u ubijanju (u rovu, na spavanju) 480 muslimana u Srebrenici; da li je holandski bataljon hvatao i streljao nezakonito sve ljude redom (njih 70), i da li je obaveštavao Orića o stanju na terenu?

- Da li je Izetbegović platio 2,5 milijarde dolara stranim vojnicima (1.600 stranih vojnika), da ratuju protiv pravoslavnih Srba; da li je 6 Bošnjaka primilo od njega po više od 1 milijarde dolara; da li je 54 Bošnjaka primilo između 10 miliona i 1 milijarde dolara, 140 Bošnjaka - između 1 i 2 miliona dolara, 150 Bošnjaka - između 100 hiljada i milion dolara, i 590 Bošnjaka po manje od 100 hiljada dolara?

- Da li je u borbama između pravoslavnih Srba i Srba muslimana kod Srebrenice, u julu 1995. godine poginulo, sa obe strane, oko 200-300 ljudi; da li je tada, 504 Srba muslimana, svojih vojnika, ubio Naser Orić, po nalogu Alije Izetbegovića, i da li je za to od njega dobio 300 hiljada nemačkih maraka; da li je, najpre, u rovu, na spavanju ubio 480 svojih vojnika, da li je zatim ubio i trinaestoricu koji su ih ubili, da li je njihova tela, u toku noći, odneo kamionima i ostavio ih u hotelu koji se nalazi na ulazu u Bratunac, da bi izgledalo kao da su ih streljali Srbi; i da li je zatim (u hotelu) ubio i preostalu jedanaestoricu koji su izvršili ova ubistva?

- Da li su Srbi, boreći se protiv Hrvata, Šiptara i svoje braće koja sebe nazivaju muslimanima, branili čitavo čovečanstvo od uništenja na kraju sveta?

- Da li je Vojislav Koštunica, od 1969. do 1971. godine, radio za kanadsku tajnu službu? Da li ga je ta služba, 1969. godine, krajnje stručno obučavala za sve vrste kriminalnih aktivnosti - krađe, pljačke, pretnje (da li je od njih dobio specijalno skrojene tekstove pretnji, koji neizostavno proizvode veliki strah kod onih kojima se preti), ucene, podmićivanja, ubistva, postavljanje eksploziva, trgovinu drogom, pranje novca i “stručno” potkradanje države, i da li je on, u okviru te obuke, poseban afinitet pokazao za ubistva pomoću najlon kese, eksplozivom i trovanjem; da li je od 1969. godine počeo da prima novac od te službe i da radi za nju, a od 1971. počeo da radi za NATO, odnosno, za NATO-ovu tajnu službu, i da li za nju radi i danas; da li je u službi brzo napredovao i da li je već 1980. godine postao brigadni general NATO-ove tajne službe; da li je, od 1969. do 1971. godine, primao od kanadske tajne službe 4.500 dolara mesečno, a od NATO-a: 1971-1977. - 7.500 dolara mesečno, 1977-1989. - 4.000 dolara, 1989-2000. - 9.900 dolara mesečno; da li je, od 1972. godine, za NATO špijunirao Jugoslaviju?

- Da li je Koštunica, od 1969. do 2006. godine, primao platu i od kanadske vojne obaveštajne službe, i to: 1969. godine 950 američkih dolara mesečno, 1970 - 1972. godine 4.700 dolara mesečno, i 1973 – 2006. godine 47.500 dolara mesečno; da li ga je ta služba, 1969. godine, obučavala u rukovanju oružjem (puškom i PVO); da li mu je, 1970. godine, dala 5,6 milijardi dolara u zlatnim polugama, da bi radio po njihovim nalozima; da li mu je, 1989. godine, dala još 450 miliona dolara u kešu i instrukcije: kako da vrši ubistva, koga da podmiti da bi se zalagao za uvođenje višepartijskog sistema u Srbiji, da se zaposli u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije u Novom Sadu (radi pokrića), i da, kada bude uveden višepartijski sistem, osniva političke stranke plaćajući odabrane ljude?

- Da li je Koštunica, 1990 – 1991. godine, dao profesorima Ekonomskog fakulteta u Beogradu 500.000 dolara, profesorima Pravnog fakulteta u Beogradu 800.000 dolara (tada je Šešelj dobio 250.000 dolara, i tim parama je osnovao Srpsku radikalnu stranku), profesorima Fakulteta političkih nauka u Beogradu 1,4 miliona dolara, Srpskoj pravoslavnoj crkvi 13,2 miliona dolara, direktoru Instituta u kome je bio zaposlen 2 miliona dolara, direktoru Instituta za politička istraživanja (Kragujevac) 500.000 dolara, direktoru Instituta za kriminologiju (Beograd) 1,5 miliona dolara, Forumu za međunarodne odnose (Novi Sad) 800.000 dolara, Matiji Bećkoviću 150.000 dolara, akademiku Nikoli Miloševiću 130.000 dolara, da bi se zalagali za uvođenje višepartijskog sistema u Srbiji?

- Da li Koštunica, od 1. 1. 1981. do danas, radi i za CIA, i da li od njih prima 7.600 dolara mesečno; da li mu je CIA dala ideju da otruje Miloševića, da li je pomogla generalu Aci Tomiću da stupi u kontakt sa holandskom vladom, i da li je holandskoj vladi platila da omoguće Miloševićevo ubistvo?

- Da li je, 1982. godine, CIA (odnosno, njen direktor, Džordž Buš Stariji) dala tadašnjem predsedniku SAD, Ronaldu Reganu, ideju o osnivanju Evropske unije, i da li je Regan, posle toga, dao nalog američkoj vladi, da da nalog CIA-i da tu ideju realizuje u praksi; da li je Buš zatim razgovarao sa britanskim ambasadorom u Americi, i sa njim ugovorio sastanak sa britanskim političarima, kojima je rekao da je cilj osnivanja Evropske unije da se pokradu države članice, a najpre Nemačka, uvođenjem zajedničke valute, evra, kao platežnog sredstva, u sve države članice, zatim, zamenom domaćih valuta evrom, i na kraju, kada sve države članice budu prihvatile evro kao platežno sredstvo, njegovom devalvacijom; da li je STVARNI RAZLOG OSNIVANJA EVROPSKE UNIJE, koji predstavlja najveću tajnu u svetu danas, (bio) oduzimanje položaja predsednika SRJ od Slobodana Miloševića (na legalan način), putem prevarnog referenduma o ulasku nezavisne države Srbije u EU, i putem obećanja da će Srbija, čim bude postala članica EU, dobiti kredit od, recimo, 1.000 milijardi evra (jer bi tim referendumom, ako bi “uspeo”, biti momentalno omogućen početak ubijanja ljudi na kraju sveta); da li je Koštunica, kao službenik CIA-e, o ovome detaljno obavešten 1984. godine, s tim što mu, naravno, nije rečeno da je u pitanju Milošević (koji se u to vreme još nije bavio politikom), već da CIA želi da na mesto predsednika Srbije postavi svog čoveka, kao i da njeni šefovi planiraju da ga povežu sa hrvatskim političarima da bi učestvovao u tom poslu; da li je ovo za Koštunicu značilo da CIA namerava da sa predsedničkog položaja u Srbiji ukloni čoveka koji tek treba da dođe na taj položaj?

- Da li Koštunica, od 1. 1. 2000. do danas, radi i za američku vojnu obaveštajnu službu (da li za to dobija novac); da li, od 12. 6. 1978. do danas, radi i za BND, da li je od njih primao 7.700 nemačkih maraka mesečno (od 2002. godine isto toliko evra); da li je, posle 2000. godine, BND-u poslao 15,5 tona heroina za džabe (zato što mu je BND, od 1976. do 1980. godine, davao za džabe heroin da bi njim trgovao); da li je, od 12. 10. 1992. do 14. 6. 1994. godine, radio (besplatno) i za hrvatsku tajnu službu, i da li, od 7. 7. 2003. godine do danas, ponovo radi za nju; da li mu je ta služba pomagala u gonjenju haških optuženika: generala Mladića i Gorana Hadžića, i da li je uhapsila predsednika Srpske Krajine, Milana Martića?

- Da li je Koštunica, 1981. godine, primio od NATO-a 500 hiljada dolara za obavljanje ubistava i drugih kriminalnih dela po njihovom nalogu, koja su, po njegovom nalogu, izvršavali drugi ljudi; da li je, od 1990. do 2000. godine, dobio od NATO-a 10 milijardi dolara da bi osnivao opozicione političke stranke u Srbiji, podmićivao vladajuće političare, direktore firmi i policiju, i organizovao trgovinu drogom velikih razmera, ubijajući pritom sve koji bi mu u tom poslu smetali; da li su mu, od 2000. godine do danas, dali još osam milijardi dolara; da li je od NATO-a prve veće pare (200 miliona dolara) dobio 1991. godine; da li su ga NATO i BND, od 1971. do 1980. godine, u Nemačkoj i Austriji obučavali za sve vrste kriminalnih aktivnosti, da li su ga učili kako se prodaje droga, kako se stavlja kesa na glavu žrtve (da unutrašnja strana kese treba da bude nauljena i da ima gumicu po obodu otvora, koja će kesu stegnuti oko vrata žrtve), da li je išao u laboratorije gde se prerađuje heroin i učio kako se drogi dodaje šećer, antraks i cijanid; da li je, od 1976. do 1980, trgovao drogom u Austriji; da li ga je, 1976. godine, BND spojio sa Dušanom Mihajlovićem (da li su mu rekli da je on spreman da vrši ubistva), koji je za BND radio kao doušnik od 1964. godine (od 1966. je trgovao drogom i imao njihovu zaštitu), i da li, od tada, Mihajlović za njega trguje drogom i organizuje ubistva; da li je Mihajlović, između 1976. i 1980, po Koštuničinom nalogu, organizovao ubistva tri Bugarina (u Gracu), koji su pokušali da ga prevare prodajući Koštuničinu drogu; da li je Koštunica, kasnije, preko svojih ljudi, ubacio Mihajlovića u policiju (da li je Mihajlović bio viši inspektor i da li je, po Koštuničinom nalogu, krao drogu koju je policija zaplenila i prodavao je preko svojih ljudi); da li je Koštunica, 1976. godine, po savetu BND-ovaca, počeo da plaća ljude da, preko telefona, love druge ljude da za njega obavljaju razne kriminalne radnje, dok je on ostajao “po strani”, čist; da li je između njega i izvršioca kriminalnih radnji uvek bilo po nekoliko posrednika, koji se međusobno nisu poznavali (komunicirali su samo preko telefona), od kojih je samo jedan poznavao njega; da li ga je NATO, imajući u vidu da je on Hrvat (otac mu je Hrvat a majka Bugarka, i svi troje iz dna duše mrze srpski narod), ali i rođeni ubica i sadista najgore vrste, angažovao sa ciljem da potpuno razbije duh srpskog naroda, a zatim i da, prevarom naroda, – da se, i ne znajući, izjasni za oduzimanje položaja predsednika SRJ od Slobodana Miloševića - omogući početak “čišćenja” na kraju sveta?

- Da li je Koštunica, od 1981. do 1986. godine, trgovao drogom u Hrvatskoj; da li su mu u tom poslu pomagali (i sa njim delili zaradu) Franjo Tuđman i Stipe Mesić, sa kojima je on, kao službenik NATO-a, bio u kontaktu od 1980. godine; da li su mu oni, 1991. godine, dali 500 hiljada maraka u zlatu, da bi ih izveštavao o situaciji u Srbiji i da bi korumpirao funkcionere SPS-a; da li je dogovorio sa Nenadom Čankom da radi na otcepljenju Vojvodine i njenom prisajedinjenju Hrvatskoj, da li je zatim dogovorio sa Mesićem da Čanku za to daju 150 miliona dolara, i da li su mu ih Hrvati dali; da li je sredio i Bojanu Pajtiću da dobije 40 miliona dolara od Mađara, da bi radio na prisajedinjenju Vojvodine Mađarskoj; da li je, 1989. godine, počeo ponovo da trguje drogom u Hrvatskoj, da li Stipe Mesić, danas, za njega trguje drogom u Hrvatskoj i da li ima oko 1.500 ljudi koji rade za njega; da li Milorad Dodik za njega trguje drogom u Republici Srpskoj i da li ima oko 500 ljudi koji rade za njega; da li Haris Silajdžić za Koštunicu trguje drogom u BiH, i da li ima oko 300 ljudi koji rade za njega; da li Milo Đukanović i Svetozar Marović za njega trguju drogom u Crnoj Gori, i da li imaju oko 460 ljudi koji rade za njih?

- Da li se Koštunica, 1987. godine, dogovorio sa Hrvatima da prodaje „Plivine“, za Srbe specijalno zatrovane, lekove u Srbiji; da li je organizovao ljude po apotekama da uzimaju te lekove (da li je taj posao počeo da radi 1988. godine); da li je za to, 1989. godine, dobio od „Plive“ 50.000 maraka; da li su ti lekovi išli u Srbiju, srpski deo Bosne i srpski deo Mostara; da li su lekovi za srce izazivali infarkt, jer im je nedostajao glavni sastojak; da li je lekarima po bolnicama, od 1988. godine, prodavao (na crno, preko telefona) injekcije anestetika remifentalina i morfina, koje su lekari plaćali iz svog džepa i koristili za ubistva starih ljudi, koji su imali ugovor o doživotnom izdržavanju (da li su se lekari sami nudili ljudima koji su sa starcima napravili takav ugovor, da ih ubiju); da li je bolnicama (nabavnim službama) prodavao hemikaliju za snižavanje pritiska, i da li je na papiru pisalo da kupuju nešto drugo; da li i danas, u dogovoru sa Koštunicom, „Pliva“ i „Krka“ šalju neispravne lekove u Srbiju (koji su upakovani u ambalažu drugih firmi); da li su mu hrvatski političari (Mesić i Šeks) za taj posao dali, 1992. godine, 200 miliona evra (ukradenih iz državne kase); da li je od tih lekova do sada umrlo više od 560 ljudi?

- Da li se Koštunica, 1985. godine, zaposlio u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije u Novom sadu; da li je, po njegovom nalogu, od 1985. do 1989. godine, ubijeno 7 ljudi: 3 kriminalca (koji su za njega trgovali drogom) i jedan policijski inspektor (koji je za njega počeo da trguje drogom pa odustao), 3 naučna saradnika iz Instituta u kome je bio zaposlen, koji su mu se zamerili jer su tražili (i uspeli) da mu se oduzme neki posao zato što je Hrvat (da li su ubijeni u nameštenim saobraćajkama – probušen je dovod ulja za kočnice na njihovim kolima; da li je jedan od njih preživeo saobraćajku, ali, istog časa, i ubijen najlon kesom, i da li to nije otkriveno zahvaljujući Koštuničinim poznanicima iz policije)?

- Da li je Dušan Mihajlović, 1988. godine, angažovao Branka Berčeka, Leonida Milivojevića, Duška Maričića Gumara, Nenada Bujoševića Ramba i Nenada Šarea Škeneta (koji su, 2000. godine, oteli i ubili Ivana Stambolića), da za njega vrše razna krivična dela; da li su ljudi iz NATO-a dali ideju Koštunici da tu petoricu pošalje u JSO, da bi potkopavali JSO; da li su oni za Koštunicu, od 1989. godine, krali stanove (odnosno novac dobijen njihovom prodajom), da li su ukrali oko 40 stanova, da li su ukradeni novac delili: Koštunici 40%, Mihajloviću 30% i izvršiocima pljačke 30%; da li se Koštunica bavio i višestrukom prodajom stanova, i da li je na taj način ukrao 70 stanova (odnosno novac dobijen njihovom prodajom); da li je prodavca nemoguće uhvatiti?

- Da li Zvezdan Jovanović, od 1990. godine, vrši ubistva za Dušana Mihajlovića; da li je bio policajac u gradskom SUP-u, zajedno sa Mihajlovićem; da li je podmetnut u JSO da bi ga špijunirao?

- Da li je na savetovanju vodećih oficira NATO-a, 1987. godine, kome je, kao brigadni general NATO-ve tajne službe, prisustvovao i Koštunica, general Vesli Klark izneo svoje mišljenje da Jugoslaviji treba uvesti sankcije (da li mu je tu ideju dao Pentagon, a Pentagonu ju je dao Džordž Buš Stariji, a njemu Dik Čejni); da li je, pre početka savetovanja, Klark o toj svojoj ideji obavestio Koštunicu (jer je očekivao njegovu podršku), i da li je Koštunica prvi podržao njegovu ideju, a svi ostali oficiri su se zatim poveli za njim i podržali je takođe; da li su, posle toga, taj predlog izneli vojnoj obaveštajnoj službi SAD, koja ga je prenela vrhu Pentagona; da li je Pentagon zatim taj predlog, kao pozitivan, izneo zvanično vladi SAD, i da li se ona, pošto je najpre upozorila predsednika SRJ, Miloševića, da “prestane da se ponaša kao diktator” (i pošto joj je on odgovorio da u SRJ postoji najviši stepen demokratije, odnosno, da on ne namerava da bilo šta menja u političkom životu zemlje), tajno posavetovala sa političarima nekih zapadnih zemalja i sa njima dogovorila da svaka od njih pošalje zasebno zahtev OUN, da se Jugoslaviji zavedu sankcije; da li su ovakav zahtev Ujedinjenim nacijama poslale, osim vlade SAD, i vlade Engleske i Kanade, i da li su, na osnovu tih njihovih zahteva, Jugoslaviji uvedene sankcije?

- Da li je, po Koštuničinom nalogu, izvršeno 15 pljački banki i pošta, i ostvarena “dobit” od oko 30 miliona evra; da li je, po njegovom nalogu, ukradeno i 25 kg zlata od privatnog bankara Jezdimira Vasiljevića; da li je, po njegovom nalogu, ukradeno i šest fabrika (da li je „dobit” bila oko 31 miliona dolara), dve samousluge (1,5 milion dolara), tri robne kuće (6 miliona dolara), tri velike radnje (2,5 miliona dolara) i jedan poljoprivredni kombinat (2 miliona dolara); da li je taj “posao” obavljao tako što je kidnapovao vlasnika (recimo, neke fabrike), primoravao ga silom da potpiše ugovor o njenoj kupoprodaji (kakav između sebe prave privatnici kada jedan drugom pozajmljuju velike svote novca, jer oni ne mogu, kao banke, da stave hipoteku na imovinu onog kome pozajmljuju pare), s tim što je taj ugovor bio lažni, zatim ga ubijao (najlon kesom, tako da je izgledalo kao da je umro od infarkta), a onda se pojavljivao kod njegove porodice potražujući novac koji mu je, navodno, pozajmio, i prodavao fabriku, naravno, uzimajući pare za sebe; da li se Koštunica ovim poslom bavio od 1991. do 1999. godine?

- Da li Koštunica uzima reket: od „Srbijagas“-a 40.000 evra mesečno (da li im je do sada oteo 3,696 miliona evra), od Rusa koji su kupili NIS - 375.000 evra mesečno (da li im je do sada oteo 3,43 miliona evra); da li je, od 2000. godine do danas, na reketu “zaradio” 450 miliona evra; da li je od „JAT“-a oteo (primoravši ih da prodaju 4 aviona i raznu drugu imovinu, i reketiranjem direktora) – 3,15 milijarde evra, od „IKL“ milijardu evra (primoravši ih da prodaju svoju imovinu), od JRB-a (na isti način) milijardu evra, od fabrike štofova Paraćin 1,225 milijarde evra, od HE „Đerdap“ 2 milijarde evra, od „Goše“ (Smederevo) 730 miliona evra, od „Energoprojekta“ 345 miliona evra, od „Zastave“ (Kragujevac) 219 miliona evra, od KBC Novi Sad 170 miliona evra, od VMA 46 miliona evra, od fabrike „Beko“ 150 miliona evra, od „Kluz“-a 34,5 miliona evra, od „Minel“-a 30 miliona evra, od GP „Napred“ 3,5 miliona evra, od „Zorke“ (Šabac) 26 miliona evra, od železare (Smederevo) 21 miliona evra, od rudarsko-topioničarskog kompleksa „Bor“ 195 miliona evra, od rudnika „Kolubare“ 330 miliona evra i od „Jugoslovenskih železnica“ 870 miliona evra; da li je, odvojeno od toga, na kupovini lokomotiva iz inostranstva, “zaradio” 1,2 milijarde evra?

- Da li Božidar Đelić prima platu od EU i radi po nalozima koje od nje dobija; da li je, po Koštuničinom nalogu, bitno doprineo povećanju poreza na uvoz i izvoz; da li je od EU dobio ideju da nagovori vlast, da primora preduzeća da prodaju svoju imovinu i da 70% para dobijenih od te prodaje daju u državni budžet (radi “što uspešnijeg saniranja ekonomske krize”); da li je Koštunica ovu ideju odbacio, a zatim je “prepravio” tako da je novac dobijen prodajom imovine preduzeća uzeo za sebe; da li je zatim Đelića častio za tu ideju sa 10 miliona evra; da li je Đelić preneo Tadiću nalog EU da rasproda vojnu imovinu i da novac dobijen od te prodaje uzme za sebe; da li je imovinu vojske rasprodavao čovek koji je blizak Koštunici, koji je na taj način „zaradio“ 111 miliona evra; da li je Tadić na tom poslu „zaradio“ 75 miliona evra, a Đelić 40 miliona evra?

- Da li je Koštunica, od 1989. godine, počeo da angažuje policajce koje je korumpirao, da sa Kosova donose drogu i da je, preko kriminalaca sa kojima su bili u vezi, prodaju po Srbiji; da li su kriminalci za taj posao dobijali 20% od ostvarenog prometa; da li je Marko Nicović, šef odeljenja za suzbijanje ilegalne trgovine narkoticima, od 1991. godine, primao od Koštunice 3.000 dolara mesečno, da “ne bi video” da policija trguje drogom, i da li je, od 1996. godine, počeo da organizuje tu trgovinu za Koštuničin račun; da li je cilj ove trgovine bio samo da Koštunica i njegova banda zarade pare, ili je bio, prvenstveno, da se upropasti što više mladih ljudi u Srbiji, da se uništi podmladak i, tako, zatre srpski narod; da li je, zbog toga, cena droge maksimalno smanjena (na petinu), da bi svako mogao lako da je nabavi; da li je, od 1991. do 2009. godine, njegova banda na heroin navukla više od milion, uglavnom mladih, ljudi u Srbiji?

- Da li Koštunica vodi 99% ilegalne trgovine drogom u Srbiji; da li je sa Kosova uneo 6,2 tone heroina, a iz Turske 2 tone; da li je iz Amerike uneo više od 9 tona kokaina; da li mu u doturanju kokaina pomaže američka vlada; da li je droga, koju je policija „pronašla“ u Komercijalnoj banci u Beogradu (600 kg heroina), bila Koštuničina droga; da li njegovu drogu prodaje više od 200 hiljada ljudi; da li taj posao radi više od 80% šefova policijskih stanica (da li od njega primaju po 350-400 E mesečno), više od 60% policajaca i oko 1.050 političara (od toga 180 skupštinskih poslanika); da li, po njegovom nalogu, u heroin stavljaju male količine cijanida, i da li su do sada, na taj način ubili više od 1.050 narkomana; da li je Boris Tadić, od 1991. do 2007. godine, trgovao Koštuničinom drogom ne znajući čijom drogom trguje, i da li, od 2007, osim njegovom trguje i svojom drogom?

- Da li su na trgovini drogom zaradili: Koštunica – 18 milijardi evra; Dušan Mihajlović 20 milijardi; Vuk Bajrušević 16 milijardi; Mlađan Dinkić 14 milijardi; Vuk Drašković 2 milijarde; Čeda Jovanović 600 miliona; Boris Tadić 570 miliona; Zoran Drakulić 455 miliona; Velimir Ilić 300 miliona; Bojan Pajtić 225 miliona; Diana Dragutinović 185 miliona; Vuk Jeremić 165 miliona; Zoran Đinđić 100 miliona; Vlajko Senić 80 miliona; Sulejman Ugljanin 72 miliona; Andreja Mladenović 71 milion; Miroslav Mišković 70 miliona; Ivica Dačić 54 miliona; Mirko Cvetković 31 milion; Biljana Kovačević Vučo 15 miliona; Žarko Korać 15 miliona; Žarko Obradović 7 miliona; Bora Đorđević 6 miliona; Zoran Anđelković 4,5 miliona; Nataša Kandić 3,7 miliona; Rade Bulatović 3 miliona; Ružica Đinđić 2,2 miliona; Goran Milinović 1 milion; Sonja Biserko 995 hiljada; Andraš Agošton 600 hiljada; Goran Knežević 100 hiljada; da li su oni ovaj novac zaradili samo trgovinom drogom, ili su 40% te sume ostvarili prodajom droge, a 60% dobili, preko Koštunice, od NATO-a (Amerikanaca) kao nagradu za uništavanje srpske omladine?

- Da li je Koštunica, u početku, davao po 100 hiljada dolara ljudima da bi se učlanili u njegovu stranku; da li je njegovim parama osnovano, osim DSS, još šest stranaka: Demokratska (dobila 5 miliona dolara), Liberalna (milion i 50 hiljada dolara), Građanski savez (50 hiljada dolara), Perišićev Pokret za demokratiju (900 hiljada dolara), Nova Srbija (milion i 200 hiljada dolara) i SPO (400 hiljada dolara); da li ijedna od ovih stranaka zna od koga je dobila pare; da li su SVI ljudi koji su se učlanili u ovih sedam stranaka morali, od prvog dana, da trguju Koštuničinom drogom?

- Da li je Vuk Drašković dobio od Koštunice: za organizovanje demonstracija 9. marta - 7 miliona dolara; za organizovanje demonstracija 1996. - 3 miliona dolara (da li je Koštunica, tada, pretnjama naterao 40 SPS-ovaca, najpre da pokradu izbore, a zatim da to javno priznaju, da bi Drašković mogao da pozove plaćenike da izađu na ulice i demonstriraju, i da li su ti SPS-ovci dobili od njega po 1.000 dolara); za organizovanje lupanja u šerpe 1999. - 3 miliona dolara; za učešće u puču 5. oktobra - 3 miliona dolara?

- Da li je Vojislav Šešelj, od 1991. do 2000. godine, dobio od Koštunice 30 miliona dolara, i to: da bi Miloševića nazivao kriminalcem - 3 miliona; da bi izveštavao šta Milošević namerava – 2 miliona; za raskid koalicije sa Miloševićem, pred izbore 24. septembra 2000. (da bi ga ostavio bez podrške svoje stranke) – 8 miliona; da bi nagovorio svoje pristalice da glasaju za Koštunicu na tim izborima – 5 miliona (da li je podelio gradskim odborima Srpske radikalne stranke 200.000 maraka, da bi nagovarali svoje pristalice da glasaju za Koštunicu); za priznanje Koštuničine pobede na tim izborima, iako je znao da ovaj nije pobedio – 9 miliona; da se ne bi kandidovao na tim izborima i odneo glasove Koštunici – 3 miliona; da li je znao od koga je dobio pare; da li su njegovi ljudi, po Koštuničinom i njegovom nalogu, organizovali 4 ubistva (Žorža Stankovića, Milana Jurišića Juriška, Darka Milićevića i još jednog čoveka), a on jedno; da li je otišao u Hag zato što mu je Koštunica zapretio ubistvom ako tako ne učini?

- Da li su, 1990. – 1991. godine, 45 vladika Srpske pravoslavne crkve dobili od Koštunice 4,65 miliona dolara, da bi agitovali protiv Miloševića; da li su 35 igumana tada dobili 1,14 miliona evra, da bi reklamirali Koštunicu, a 19 protojereja 560 hiljada evra, da bi hvalili opoziciju; da li su 59 đakona dobili 2,59 miliona evra, da bi napadali Miloševića, a 19 ipođakona (za istu stvar) 580 hiljada evra; da li je 100 popova dobilo 240 hiljada evra, da bi klevetali Miloševića; da li je patrijarh Pavle dobio 2,65 miliona dolara, da bi podbunjivao narod protiv Miloševića, i, 2002. godine, kada je Koštunica imao najveće izglede da pobedi na izborima za predsednika Srbije, još milion dolara da bi pozvao narod da izađe na glasanje; da li je, po Koštuničinom nalogu, patrijarh nagovarao generala Lazarevića da se preda Haškom sudu; da li je Zukorlić dobio od Koštunice 1,55 miliona evra, da bi radio na autonomiji Sandžaka; da li ovi ljudi znaju od koga su dobili pare?

- Da li je Koštunica, od 1969. godine do danas, član najgore satanističke sekte, čije je sedište u Kanadi; da li je kanadskoj obaveštajnoj službi, koja je tu sektu osmislila radi postizanja svojih natprirodnih ciljeva (od kojih je najvažniji bio obaranje SPS-ovog režima u Srbiji), od 1991. do 1995. godine, poklonio 45 miliona evra; da li mu ta sekta svojim crnomagijaškim vradžbinama pomaže u uništavanju srpskog naroda?

- Da li je Koštunica, 1991. godine, rekao patrijarhu Pavlu da je saznao od Ante Gotovine da su Hrvati dobili od Nemaca 100 milijardi maraka da bi izazvali rat sa Srbijom, i da li je ovaj odmah otišao u Hrvatsku i pokupio zlato iz manastira „Krke“ (sveštenicima u manastiru nije rekao razlog, narod nije hteo da obavesti); da li su 43 visoka sveštenika SPC znali, od 1991. godine, da su Hrvati dobili od Nemaca 100 milijardi maraka da bi izazvali rat sa Srbijom?

- Da li su vladike i patrijarh Pavle, na Koštuničinu „žalbu“ vladikama Irineju niškom (koji je od njega dobio 600 hiljada dolara) i Irineju Buloviću (koji je dobio 300 hiljada dolara), isključili iz Crkve episkopa Filareta, zbog toga što je podržavao Slobodana Miloševića?

- da li je SPC, molbom Bogu, mogla da dobije svu zaštitu i pomoć, da joj ne bude srušen ni oskrnavljen nijedan hram na Kosovu?

- da li je SPC, molbom Bogu, mogla da dobije zaštitu i pomoć za ceo srpski narod, da mu nijedan neprijatelj ne može nauditi ni na koji način, i da u zemlji ne bude poplava, siromaštva i nezaposlenosti?

- da li je patrijarh Pavle, od 1991. godine, znao da je Vojislav Koštunica strani plaćenik koji radi protiv srpskog naroda; da li je Bog označio patrijarha Pavla kao “sveca koji hoda”, ili kao zločinca?

- Da li je vladika niški Irinej izabran za patrijarha tajnim glasanjem Sinoda SPC, kako je to zvanično saopšteno, ili po Koštuničinom „savetu“?

- Da li su 22 medija u Srbiji tajno primili novac od „demokrata“, i to:

UZ PRETNJE: RTS - glavni urednik i urednik političke rubrike – 1,5 miliona dolara (do 5. oktobra 2000. – 1,1 milion); „NIN“ (posle 2000.) – 50 hiljada dolara; „Telegraf“, Ćuruvija (1992-1997) – 700 hiljada dolara (1992. – 120 hiljada, 1998. potpuno prestao da sluša Koštuničine naloge), „Telegraf“ (posle Ćuruvijinog ubistva, 2003.) – 320 hiljada dolara; „Borba“ (1997.) – 300 hiljada dolara; BK televizija – Bogoljub Karić (1997, bez pretnji) - 550 hiljada dolara, glavni urednik (1999, uz pretnje za koje Karić nije znao) - 45 hiljada dolara; „Zbilja“ (2009.) – 1 milion evra; „Novosti“ - Manjo Vukotić (2004, Đukanović mu dao Koštuničine pare, da bi blatio Miloševića) - 300 hiljada dolara; Dušan Bajatović (2001, da bi TV “Most” podržao otcepljenje Crne Gore, što “Most” nije učinio) – 550 hiljada dolara; Mađar So (2005-2006, da bi blatio Miloševića) - 300 hiljada dolara.

BEZ PRETNJI: Studio B – 4,1 miliona dolara (1991. – 3,24 miliona dolara); Radio Beograd (1, 2 i 3) – 800 hiljada dolara (1995. – 360 hiljada dolara, a ostalo posle 2000.); Radio Bgd 202 (posle 2000.) – 25 hiljada evra; „Ilustrovana politika“ (1997.) – 110 hiljada dolara?

- Da li je, po Koštuničinom nalogu, u Srbiji ugašeno 11 štampanih i 17 elektronskih medija (15 radio stanica i 2 TV stanice)?

- Da li se svi mediji u Srbiji nalaze pod tajnom Koštuničinom kontrolom, što se vidi po tome što nijedan od njih ne proverava ovde iznete podatke, odnosno, ne objavljuje rezultate njihove provere; da li se i svi političari u Srbiji nalaze pod tajnom Koštuničinom kontrolom, što se vidi po njihovom ponašanju po istom pitanju, koje je istovetno kao ponašanje medija; da li se i svi sudovi i fakulteti u Srbiji nalaze pod tajnom Koštuničinom kontrolom, obzirom da bi oni mogli najlakše da provere ovde izneta pitanja, ali i istinitost načina provere koji je objavljen i knizi „i istina će te osloboditi 1:3“.

- Da li mogu istinito obaveštavati mediji koji se boje da govore istinu; da li su naši mediji „propustili“ da javnosti saopšte nekoliko stotina životno najvažnijih informacija, koje su istinito utvrdili?

- Da li znate koliko u Srbiji ima novinara, koji sebe nazivaju istraživačkim novinarima? Ima ih 29. Pa, zašto nijedan od njih nije objavio odgovore koje je dobio na ovde postavljena pitanja, obzirom da je, bar, polovina proveravala sva ta pitanja i dobila na njih odgovarajuće (tačne) odgovore?

- Da li Koštunica može da kontroliše sve građane Srbije; da li svi građani Srbije mogu da proveravaju ovde iznete podatke i da ih saopštavaju jedni drugima; da li bi, čineći tako, mogli da postignu određeni rezultat, recimo, oslobođenje od onih koji ih mrze i pljačkaju; da li su oni koji ih pljačkaju hrabri i inteligentni ljudi, ili bednici i kukavice koje noću ne mogu da spavaju zbog onog što su učinili?

- Da li je Koštunica, od 1990. do 2010. godine, za korumpiranje političara, policajaca, direktora velikih firmi, vođa sindikata, sudija i tužioca sudova i drugih poslovno interesantnih osoba, kao i za organizovanje i izvršenje ubistava i drugih kriminalnih radnji, platio PET MILIJARDI dolara?

NA OVA, KAO I NA SVA DRUGA PITANJA KOJA VAS INTERESUJU, MOŽETE ODMAH DA DOBIJETE APSOLUTNO ISTINITE ODGOVORE OD BOGA, NA NAČIN KOJI JE DETALJNO OPISAN U KNJIZI „ I ISTINA ĆE TE OSLOBODITI 1:3“.

AKO BUDETE PROVERAVALI OVA PITANJA, IZ ZEMLJE ĆE ZA NEKOLIKO DANA POBEĆI IZMEĐU 12 I 13 HILJADA LJUDI (POLITIČARA, UREDNIKA MEDIJA, UPRAVNIKA BOLNICA, LEKARA, APOTEKARA, LJUDI IZ POLICIJE I VOJSKE ITD.). IMAJTE NA UMU DA NIJEDNA INFORMACIJA NE VREDI UKOLIKO NIJE PROVERENA, ODNOSNO, DA SE NI U JEDNOM POSLU NE MOGU VUĆI PRAVI POTEZI, AKO SE NE ZNA ISTINA. NORMALAN ŽIVOT NIJE MOGUĆ AKO SE NE ZNA ISTINA.

DA SE SAMO SVAKI STOTI GRAĐANIN SRBIJE OZBILJNO INTERESOVAO ZA ISTINU, I DA JE DOŠAO DO ISTINITIH ODGOVORA NA, BAR, PETINU PITANJA KOJA SU OVDE POSTAVLJENA, DA LI BI 5. OKTOBAR MOGAO DA SE DESI ? DA LI BI MOGLO DA SE DESI DA NEKO UBIJE 350 SRPSKIH MLADIĆA KOJI SU SE NALAZILI NA ODSLUŽENJU REDOVNOG VOJNOG ROKA; DA LI BI MOGLO DA SE DESI DA NEKO ANGAŽUJE VIŠE OD POLOVINE SRPSKIH POLICAJACA DA PRODAJU HEROIN SRPSKOJ OMLADINI; DA U SRBIJI OSNIVA „POLITIČKE“ STRANKE KOJE RADE PO NALOZIMA NEPRIJATELJA SRPSKOG NARODA; DA ANGAŽUJE LJUDE IZ TIH STRANAKA, DA UBIJAJU GRAĐANE SRBIJE PO NALOZIMA NEPRIJATELJA SRPSKOG NARODA, I PRODAJU DROGU SRPSKOJ OMLADINI; DA RASPRODA SVU DRŽAVNU IMOVINU I DA NOVAC DOBIJEN TOM PRODAJOM STRPA U SVOJ DŽEP; DA ANGAŽUJE OKO 3470 LJUDI U SRBIJI, DA POSTAVLJAJU LOKATORE ZA VREME NATO BOMBARDOVANJA SRJ 1999; DA UPALI ZGRADU SKUPŠTINE DA BI UNIŠTIO IZBORNI MATERJAL KOJI SE U NJOJ NALAZIO, JER NIJE BIO ZADOVOLJAN REZULTATIMA IZBORA; DA SILOM OBORI LEGALNO IZABRANOG PREDSEDNIKA SRJ SA VLASTI, DA GA STAVI U ZATVOR, IZRUČI GA NELEGALNOM HAŠKOM SUDU I ORGANIZUJE NJEGOVO UBISTVO U HOLANDSKOM ZATVORU; DA ORGANIZUJE PROSIPANJE RADIOAKTIVNOG OTPADA IZ ZAPADNIH ZEMALJA PO ČITAVOJ TERITORIJI SRBIJE, I NA TAJ NAČIN UBIJE OKO 12.000, A UNAKAZI (OPERACIJAMA KOJE SU IZVRŠENE NA ONIMA KOJI SU OBOLELI OD RAKA, ZBOG ZRAČENJA TOG OTPADA) OKO 900.000 GRAĐANA SRBIJE ?

5. FEBRUARA 2011. GODINE, SRPSKA NAPREDNA STRANKA JE POZVALA GRAĐANE DA IZAĐU NA MITING ISPRED SKUPŠTINE SRBIJE I MIRNO PROTESTUJU, TRAŽEĆI BOLJI ŽIVOT.

JA VAS TAKOĐE POZIVAM, ALI NE DA PROTESTUJETE, JER VIDELI STE KOLIKO STE KORISTI IMALI OD PROTESTA, VEĆ DA MIRNO, ŠTO MIRNIJE, PROVERAVATE ONO ŠTO JE OVDE IZNETO U VIDU PITANJA, ALI I SVE OSTALO ŠTO MISLITE DA BI TREBALO PROVERAVATI, I VIDEĆETE DA ĆETE NA TAJ NAČIN, BEZ PO MUKE, POSTIĆI BOLJI REZULTAT NEGO DA JE I SVIH SEDAM MILIONA GRAĐANA SRBIJE IZAŠLO PRED SKUPŠTINU I PROTESTOVALO! DA LI STE IKADA VIDELI PREDSEDNIKA DRŽAVE, KOJI BEŽI IZ SVOJE ZEMLJE IAKO GA NIKO NIJE NAPAO, NITI ZA BILO ŠTA OPTUŽIO, NITI KRIVIČNO GONIO? TAKVE STVARI DEŠAVAJU SE SAMO KADA ČOVEKA GONI BOG.

KAKVIM IMENOM NAZVATI ČOVEKA, KOME JE PONUĐEN APSOLUTNO POUZDAN NAČIN UTVRĐIVANJA ISTINITOSTI SVAKE ČINJENICE KOJA SE TIČE ŽIVOTA, A ON NE ŽELI DA GA KORISTI? ODGOVOR NA TO PITANJE DAT JE U SLEDEĆEM PROROČANSTVU:

* Otvorite oči i uši. Naučite se već jednom kako da razlikujete laž od istine. To je lako, ako osim Boga nemate drugog idola u svom srcu. Tada ćete biti apsolutno objektivni i ništa neće moći da vas pokoleba u vašem izboru pravog puta. Sve što ćete saznati prihvatite objektivno, osmislite tu informaciju i samo je tada koristite. Ništa ne primajte zdravo za gotovo. (Lav Geršman)

* Na ovom nivou razvoja civilizacije informacija je postala najveće blago. Naravno, ukoliko je proverena. Ne iskoristiti je – klasična je glupost, a ponekad i kriminal. (Lav Geršman, 13. 11. 2001.)

OVAJ NAČIN UTVRĐIVANJA ISTINE NEZAMENJIV JE ZA IZGRAĐIVANJE ČVRSTE VERE U BOGA. AKO BOG NE BI ODGOVARAO ČOVEKU NA NJEGOVA PITANJA, OD KOGA BI ČOVEK MOGAO DA DOBIJE APSOLUTNO ISTINIT ODGOVOR NA SVAKO PITANJE KOJE SE TIČE ŽIVOTA, ODNOSNO, NA KOJI NAČIN BI MOGAO DA DOĐE DO ISTINITE, ČVRSTE VERE U BOGA ?

DA LI ZNATE DA PROSEČAN FAKULTETSKI OBRAZOVAN ČOVEK ZNA OKO MILION ČINJENICA, I DA JE OKO 500 HILJADA TIH ČINJENICA UTVRĐENO POGREŠNO? TAKOĐE, DA OD TIH 500 HILJADA ČINJENICA, 80% ČINE ŽIVOTNO VAŽNE ČINJENICE, DOK OD ONIH 500 HILJADA KOJE SU UTVRĐENE ISTINITO, SAMO 250 SU ŽIVOTNO VAŽNE! OVO BI TREBALO DA PREDSTAVLJA OPOMENU ONIMA KOJI ŽELE DA SE SPASU, ZBOG TOGA ŠTO JE MINIMALAN BROJ ŽIVOTNO VAŽNIH ČINJENICA, KOJE BI ČOVEK TREBALO DA ZNA DA BI MOGAO DA IZGRADI SVOJU VERU U BOGA, - HILJADU!

- Da li Koštunica, sve što želi da postigne, ostvaruje tajno, pretnjama preko telefona (predstavljajući se kao zastupnik Evropske unije), podmićivanjem i ubistvima, i uvek preko niza posrednika, od kojih samo prvi zna da nalog dolazi od njega; da li ima 30 linija sa po 4-5 posrednika, čiji su telefoni nelegalno zakačeni na mrežu (što znači da nemaju brojeve); da li ubija ljude koji odbiju saradnju ponuđenu preko telefona (da li je, do sada, iz tog razloga ubio 15 ljudi - Žiku Petrovića (zbog toga što nije pristao da avionima JAT-a unosi njegov heroin iz Amerike; posle toga je rukovodstvo aerodroma prihvatilo takvu saradnju), Pavla Bulatovića, Zorana Todorovića Kundaka, Gorana Mijatovića, Radovana Stojčića Badžu, Klaru Mandić i još devet osoba); da li je do sada pretio više od 130.000 ljudi (“Ako ne želite da učinite ono što od vas tražimo, znači da želite da naš posao propadne! Međutim, treba da znate da se plan EU mora sprovesti u delo i da, zbog toga, Unija ništa ne prepušta slučaju! U našim rukama je novac, i to u praktično neograničenim količinama, što znači da možemo učiniti sve što želimo, direktno ili preko posrednika. Možemo nagraditi ili ubiti, a šta ćemo učiniti, to zavisi od vas, kojima nudimo saradnju. Mi ne pretimo u prazno, već uradimo ono što kažemo, jer je to jedan od najvažnijih principa naše poslovne politike, bez koga ona ne bi mogla biti uspešna! Mi moramo delovati tajno, jer se samo tako može sačuvati moć, do koje smo došli upravo tajnim delovanjem i uz pomoć novca. I upravo zato što delujemo tajno, vi o poslu koji vam nudimo ne smete razgovarati ni sa kim, uključujući tu i članove vašeg najužeg okruženja. Da li znate šta biste postigli ako biste odbili našu ponudu? Samo to da onaj koji posle vas dođe na vaše mesto, odmah prihvati tu istu ponudu kada bude video šta se vama desilo. Ali mi zaista ne želimo da vam se desi bilo šta loše, već da sarađujemo. Zato se iskreno nadamo da nećete povući tako nerazuman potez. Naš cilj je da sa poslovno interesantnim osobama sarađujemo, ali i da one shvate da smo mi gazde. Nije pametno igrati se sa mnogo moćnijim od sebe, i zato očekujemo da ćete prihvatiti saradnju koju vam nudimo i da ćete njom biti zadovoljni. Mi smo oni koji zaista vladaju svetom što znači i Srbijom, i ako nas odbijete nećete ništa postići”, i slično)

- Da li je zločinca, koji deluje u ovolikoj tajnosti, uopšte moguće zaustaviti u njegovom poslu, ili ukloniti sa njegovog tajnog položaja, obzirom da se za taj njegov položaj ni ne zna; odnosno, kada Koštunicu sa vlasti (koju drži tajno) ne bi uklonio Bog, kako je proročanstvima i najavljeno da će se desiti, da li bi iko od ljudi ikada to uspeo da učini, ili bi on na tom svom položaju ostao do smrti?

- Da li je Koštunica, 1996. godine, od Evropske unije dobio 400 miliona dolara u gotovom (da li ih je primio iz ruke Angele Merkel), zatim, 2000. godine, još milijardu i 550 miliona dolara (da li ih je primio iz ruku Tonija Blera, koji je znao, kao i bar polovina vlade – Gornji dom, za šta mu je engleska vlada dala te pare), i na kraju, 2006. godine, još 550 miliona evra, da bi u Srbiji organizovao medicinsko osoblje, da za novac ubija pacijente (instruirali su ga da lekari mrze pacijente), krade krv koju su dali dobrovoljni davaoci, i novorođenčad po porodilištima; da li to zna oko 80 nemačkih, oko 50 holandskih, oko 80 belgijskih, oko 60 austrijskih, oko 60 francuskih, oko 110 španskih, oko 70 italijanskih, oko 150 portugalskih i oko 220 grčkih političara i oko 90 vatikanskih sveštenika; da li je Koštunica na taj način, po nalogu vodećih ljudi EU, organizovao ubistva 8.225 pacijenata; da li ovaj “posao” radi oko 200 lekara i 510 apotekara u Srbiji, i da li se njihov broj stalno povećava; da li je ideja o ubijanju pacijenata potekla od Engleza, i da li je od njihove tajne službe dobio najviše instrukcija kakva ubistva lekari treba da vrše?

- Da li je Koštunica, od 1996. godine, po nalogu Evropske unije, počeo da vodi četiri posla (cilj je da se ošteti i ponizi narod):

- prvi posao se sastoji u tome da se bolesnicima po kućama (vezanim za krevet ili stolicu, koji ne mogu da idu u bolnicu), daju “lekovi” u koje su ubačeni mikrobi (“lekove” je dala EU, tačnije Nemačka); da li ovaj “posao” radi 56 lekara, koji su dobili svaki po 10.000 dolara; da li je “lekove” dobilo oko 640 ljudi, od kojih je 147 umrlo; da li se ovi “lekovi” pripremaju da bi uskoro bili davani ljudima širom sveta; da li su “lekove” u Srbiju donosili nemački, austrijski, engleski, francuski i američki diplomate?

- drugi posao je prodaja u inostranstvu, krvi koju su u Srbiji dali dobrovoljni davaoci; da li je prodato oko 10.400 litara, i zarađeno oko 3,2 miliona nemačkih maraka?

- treći posao je da se pacijentima (do 40 godina starosti, onima koji inače ne bi umrli) po bolnicama ubrizgavaju otrovne injekcije (injekcije je dala EU), da li su umirali za tri dana, da li je na taj način usmrćeno oko 625 ljudi; da li su lekari (njih oko 40) za to dobili nešto, ili nisu dobili ništa (radili su pod pretnjom)?

- četvrti posao je krađa novorođenčadi u tri beogradska porodilišta, i njihova prodaja u inostranstvu; da li je cena po detetu 30 hiljada maraka (evra); da li je do sada ukradeno 910 beba, i ubijeno 98 roditelja (koji su uporno zahtevali da im se predaju ili bebe ili njihova mrtva tela, jer im je rečeno da su bebe rođene mrtve ili umrle odmah posle porođaja); da li ubistva vrše Leo Milivojević, Branko Berček i Dušan Maričić Gumar (koji bi sada trebalo da se nalaze u zatvoru, jer su osuđeni zbog ubistva Ivana Stambolića), a organizuje ih Dušan Mihajlović; da li su bebe predavane ambasadama Nemačke, Holandije, Danske, Belgije, Francuske i Norveške (da li posao kontroliše Dušan Mihajlović); da li su direktori porodilišta dobili po 650.000 evra, a ostali lekari (njih 51) po 260.000 evra; DA LI SE UKRADENA DECA MOGU PRONAĆI (način na koji se deca mogu pronaći opisan je U KNJIZI „I ISTINA ĆE TE OSLOBODITI 1:3“)

- Da li Koštunica radi ova četiri posla i danas?

- Da li lekari, po instrukcijama Evropske unije, za ubijanje pacijenata koriste injekcije za snižavanje pritiska; da li je 170 očnih lekara na taj način ubilo 313 ljudi (navodno su im dali injekcije protiv sepse); da li je 58 stomatologa ubilo oko 450 ljudi na isti način; da li je 70 anesteziologa izvršilo oko pet hiljada ubistava (da li su koristili remifentalin (1.953 ubistava), morfin (2.320 ubistava) i neku hemikaliju za obaranje pritiska – 703 ubistava). Nijedan od ovih lekara nije dobio pare, svi su radili ono što im je, preko telefona, naređeno, jer su se bojali za svoj život.

- Da li su kardiolozi (njih 179) prepisivali kapsule za obaranje pritiska i onima kojima nisu bile potrebne, i tako izazvali smrt 1.730 ljudi; da li su dobijali od Koštunice po 800 evra mesečno; da li su ortopedi (njih 34), za loše urađene operacije dobijali 4.000 evra po unakaženom čoveku, i da li su unakazili 77 ljudi; da li lekare u poslu ubijanja pacijenata predvodi načelnik VMA, Zoran Stanković (da li je on od Koštunice, do danas, primio 5 miliona evra)?

- Da li su apotekari (njih oko 345) tabletama za obaranje pritiska ubili 1.421 čoveka (da li tucaju tablete u prah, a zatim ga stavljaju u kapsule za srčane bolesnike); da li u doze insulina stavljaju antraks (115 ubijenih); da li su dobili prah pečurke iz Rusije (BIA ga je dobila od KGB-a), koji izaziva smrt gušenjem (izgleda kao infarkt); da li ga stavljaju sami u kapsule za srčane bolesnike, ubacuju po jednu kapsulu u kutiju (202 ubistva), i po ubijenom dobijaju 1.000 evra?

- Da li su, po Koštuničinom nalogu, ubijena (najlon kesom) i 23 lekara i 55 apotekara (zato što su odbili da ubijaju pacijente i mušterije); da li se jedna apotekarka (Kragujevac) spasla i sve ispričala kolegama, ali je, kasnije, ipak ubijena; da li se šest lekara spaslo i da li je jedan od njih, prilikom napada, pištoljem ubio Dušana Maričića Gumara (koji je tada trebalo da se nalazi u zatvoru, jer je pre nekoliko godina osuđen za ubistvo Ivana Stambolića)?

- Da li je, po Koštuničinom nalogu, ubijeno (najlon kesom, tako da je izgledalo kao da je smrt izazvana infarktom) i 27 policajaca koji su odbili da prodaju njegovu drogu; da li, po Koštuničinom nalogu, od policajaca oduzimaju stanove da bi ih primorali da prodaju drogu?

- Da li je Koštunica dao: Nebojši Čoviću (od 1991. do 2000. godine) 330 hiljada dolara; Ivici Dačiću, Žarku Obradoviću i Zoranu Anđelkoviću (od 1997. godine do danas), po milion dolara godišnje, a Goranu Milinoviću, šefu Miloševićevog kabineta (od 1997. do 2000. godine) 3 miliona dolara godišnje?

- Da li je, po Koštuničinom nalogu, ubijen ministar odbrane, Pavle Bulatović, samo zato što je odbio da primi ponuđene pare (da li je ubistvo organizovao Dušan Mihajlović, a izvršio Zoran Janjušević)?

- Da li je Koštunica dao supruzi generala Nebojše Pavkovića, 1998. godine, 10 miliona dolara, preteći joj smrću ako o tome bude obavestila supruga i ako ne bude učinila ono što on od nje traži; da li je ona, po njegovom nalogu, ostavila muža 2003. godine (jer je Koštunica hteo na taj način da Pavkoviću slomije duh); da li je zatim, takođe po njegovom nalogu, ubijena u Grčkoj (u nameštenoj saobraćajki – zaustavili su njen auto, ugušili je najlon kesom, a zatim auto gurnuli u provaliju), da ne bi progovorila o onom što su joj učinili; da li je njeno ubistvo organizovao Mlađan Dinkić, i da li je za taj posao dobio od Koštunice 8 miliona evra?

- Da li je Koštunica, za nepotrebne operacije generala Nebojše Pavkovića i pukovnika Jova Đoga, dao četvorici hirurga ukupno 680.000 evra (hirurzi su Pavkoviću i Đogu rekli da su bolesni i da je operacija neophodna), a medicinskim sestrama (njima 4) 80.000 evra?

- Da li je Koštunica dao, uz pretnje, i supruzi Milorada Ulemeka, 2007. godine, 4,6 miliona evra; da li joj je zatim naredio da ostavi muža i nađe ljubavnika, i da li je ona učinila tako, iz straha da je nepoznati „donator“ ne ubije; da li je njenom sadašnjem ljubavniku dao (a da ona nije znala) 500 hiljada evra da bi otpočeo vezu sa njom?

- Da li je Koštunica dao, uz pretnje, i supruzi generala Dragomira Ojdanića, 2003. godine, 3 miliona evra, da ne bi pričala kako je njenom mužu učinjena nepravda kada ga je Haški sud optužio za zločine, i da je za to kriva nova vlast?

- Da li je Koštunica dao, uz pretnje, i supruzi Nikole Šainovića, 2003. godine, 2 miliona evra, da ne bi posećivala muža u zatvoru; da li je ona, ne znajući tačno od koga je dobila te pare, i ne želeći da ih uzme, odnela ta 2 miliona evra u jednu od kancelarija Demokratske stranke i tamo ih ostavila (stavila ih je na sto, jer oni nisu hteli da ih prime); i da li je, dva dana posle toga, po Koštuničinom nalogu, ubijena (najlon kesom, na ulici, u večernjim časovima)? Šainović i Zoran Lilić su bili jedina dva čoveka koji su odbili da, na Koštuničin poziv, postavljaju lokatore.

- Da li je Koštunica dao, uz pretnje, i Ružici Đinđić, 2002. godine, 10 miliona evra, da ne bi pričala da je njen muž pogođen metkom u nogu (tada mu je noga bila u gipsu), par meseci pre nego što je ubijen; da li joj je rečeno da to ne sme da kaže ni Đinđićevoj majci; da li je ona od tada znala da se sprema njegovo ubistvo, kao i ko ga sprema?

- Da li je Koštunica dao, uz pretnje, i supruzi Zvezdana Jovanovića, 2009. godine, 2,5 miliona evra, da bi „ostavila“ Zvezdana (kad je saznala da je on ubijen)?

- Da li je Zvezdan Jovanović ubijen po nalogu Veroljuba Stevanovića (koji je taj nalog dobio od Koštunice)?

- Da li je, 1999. godine, po Koštuničinom nalogu, 15 ljudi organizovalo oko 300 ljudi mađarske i albanske nacionalnosti da postavljaju lokatore; da li su ti ljudi postavili lokatore za oko 200 objekata u Vojvodini, Sandžaku i na Kosovu, i da li je, “zahvaljujući” njima, poginulo 347 ljudi?

- Da li je Boris Tadić postavio lokatore za avalski toranj, varvarinski most i u voz koji je pogođen u Grdeličkoj klisuri, i da li je, “zahvaljujući” njima, poginulo 71 ljudi?

- Da li je Velimir Ilić postavio lokatore za “Slobodu” i “Cer” (Čačak), “Krušik” (Valjevo), “Binačku Moravu” (Gnjilane), „Zastavu“ (Kragujevac), „14. oktobar“ (Kruševac), „Prvu petoletku“ (Trstenik) i „Milan Blagojević“ (Lučani), i da li je, “zahvaljujući” njima, poginulo 249 ljudi?

- Da li su ljudi, čija imena slede, postavili lokatore i da li je, “zahvaljujući” njima, poginulo onoliko ljudi, koliko pokazuje broj koji stoji uz ime svakog od njih: Zoran Đinđić (100), Dušan Mihajlović (149), Slobodan Vuksanović (39), Dragan Šutanovac (79), Mlađan Dinkić (25), Miroljub Labus (134), Prvoslav Davinić (1), Milo Đukanović i Filip Vujanović (101), Predrag Bulatović (2), Dragiša Pešić (18), Danica Drašković (131) itd? Da li je Koštunica pretnjama naterao neke SPS-ovce da postavljaju lokatore: Bogoljuba Bjelicu (6 poginulih), Vlajka Stojiljkovića (6), Aleksandra Tijanića (31), Jovicu Stanišića (29), Ivicu Dačića (1), Zorana Anđelkovića (0), Žarka Obradovića (4), Gorana Milinovića (10), Premovića, šefa Dačićevog kabineta (1), Zorana Žižića (6), kao i Srpsku radikalnu stranku (10; da li je Vladeta Janković iz DSS-a, došao u stranku i pokupio radikale pod pretnjom); DA LI JE KOŠTUNICA NA ISTO POKUŠAO DA PRIMORA I ZORANA LILIĆA, DA LI JE OVAJ TO ODBIO, I DA LI MU JE ZBOG TOGA UBIO SINA (NAJLON KESOM)?

- Da li je Dušan Mihajlović postavio lokator za zgradu RTS-a u Aberdarevoj; da li je Vladeta Janković postavio lokator za Miloševićevu rezidenciju; da li su svih 3.470 ljudi, koliko ih je postavljalo lokatore u Srbiji, to radili pod Koštuničinom vrhovnom komandom; da li su svi lokatori koji su postavljeni u Srbiji, postavljeni na mesta koja je on odredio, a u Crnoj Gori na mesta koja je odredio Milo Đukanović; da li je Đukanović dobijao lokatore od Koštunice; da li je podatke o pozicijama svih postavljenih lokatora (u odnosu na mete koje je NATO želeo da bombarduje), prikupljao i dostavljao ih NATO-u jedino Koštunica?

- Da li je, 1999. godine, po Koštuničinom nalogu, Đinđić pozvao NATO da bombarduje Srbiju nekoliko meseci, i da li je za to dobio od Koštunice 5 miliona dolara; da li je vladika Amfilohije Radović, po Koštuničinom nalogu, javno (u svom govoru pred Svetosavskim hramom) pljuvao Đinđića na dan njegove sahrane; da li je Rasim Ljajić, po Koštuničinom nalogu, kad je umro Alija Izetbegović, poslao saučešće muslimanskom rukovodstvu u Bosni, u kome je pisalo „moj dragi predsednik Izetbegović“, i da li se Koštunica zatim pobrinuo da mediji to objave – da bi rušili duh srpskog naroda?

- Da li je Koštunica, pred izbore 24. septembra 2000, platio oko 30 miliona maraka za podmićivanje birača; da li su „otporaši“, njih oko hiljadu, delili po gradovima Srbije, od kuće do kuće, po 100 nemačkih maraka svakome ko bi obećao da će glasati za Koštunicu, i da li su za to dobili svaki po 3.000 dolara (za jedan dan)?

- Da li je Koštunica platio oko 1.800 kriminalaca, svakome po 2.000 dolara, da bi, 5. oktobra 2000, zapalili izborni materijal koji se nalazio u zgradi Savezne skupštine i zgradu RTS-a, i da bi opljačkali preduzeća i radnje u centru Beograda, rušeći sve pred sobom; da li je dvojici, koji su uneli kante sa benzinom u zgradu RTS-a i zapalili je, platio po 10.000 dolara; da li je platio osmorici kriminalaca po 4.000 dolara, da bi tukli Dragoljuba Milanovića, a petnaestorici po 2.500 dolara, da bi tukli Komrakova; da li je tada platio i 1.000 policajaca (svakome po 800 evra), 36 komandira policijskih stanica (svakome po 25.000 evra), 1.000 vojnika (svakome po 4.000 evra), 100 desetara (svakome po 8.000 evra), Nebojši Čoviću 3 miliona evra, Velimiru Iliću 5 miliona evra, Zoranu Đinđiću 7 miliona evra, Mlađanu Dinkiću 5 miliona evra, Vuku Draškoviću 3 miliona dolara, Miroljubu Labusu 1,5 miliona evra, Vesni Pešić 1,5 miliona evra, Studiju B – 990 hiljada evra, časopisu “Vreme” 1,5 miliona evra – da bi se borili protiv svog naroda?

- Da li je Koštunica, od 1991. godine, spreman, svakog časa, da pobegne iz zemlje ako se otkrije šta je radio; da li je platio 2 miliona dolara za prokopavanje podzemnog tunela od svoje kuće u Jevremovoj, do starog tunela koji ide ispod Dorćola i Dunava do Koteža, i za uređenje tog starog tunela; da li se, od 1995. godine, u Kotežu (3 km od Pančevačkog mosta i 450 m od nasipa koji se proteže uz Dunav), u hangaru nalazi njegov helikopter („Apač“), pored koga danonoćno dežura pilot, Nemac, spreman da poleti čim mu on naredi; da li su i svi ostali dosovci, još od 1991. godine, spremni da beže iz zemlje ako se otkrije šta su radili?

- Da li je, po Koštuničinom nalogu, ubijen (najlon kesom) jedan čovek iz njegove zgrade zato što nije hteo (kao ostali) da se odseli kad mu je on to rekao?

- Da li 12 organizovanih grupa vrše ubistva po Koštuničinim nalozima, i da li ih vode: 1) Dušan Mihajlović (organizovao više od 270 ubistava – zaradio 80,7 miliona evra), 2) Ljubiša Buha Čume (organizovao 34 ubistva - zaradio 7,4 miliona evra), 3) Ivica Dačić (organizovao 13 ubistava - zaradio 2,9 miliona evra), 4) Žarko Obradović (3 ubistva - zaradio 2 miliona evra), 5) Goran Milinović (30 ubistava - zaradio 18,5 miliona evra), 6) Vesna Pešić (16 ubistava - zaradila 900 hiljada evra), 7) Aleksandar Tijanić (10 ubistava - zaradio 7,1 miliona evra), 8) Vladeta Janković (61 ubistvo - zaradio 36,9 miliona evra), 9) Marko Nicović (9 ubistava - zaradio 600 hiljada evra), 10) Mlađan Dinkić (20 ubistava - zaradio 16,4 miliona evra), 11) Aleksandar Vlahović (15 ubistava - zaradio 12,2 miliona evra), 12) Branko Đurić (13 ubistava - zaradio 1,2 miliona evra); da li 17 šefova policijskih stanica i 49 policajaca vrše ubistva po Koštuničinim nalozima, i da li su do sada izvršili 29 ubistava (od toga 5 u policijskim stanicama); da li, po Koštuničinim nalozima, organizuje i vrši ubistva ukupno 245 ljudi?

- Da li je Naser Orić, po Koštuničinom nalogu, ubio oko 20 bosanskih Srba, i da li je za to dobio milion dolara; da li je po nalogu Harisa Silajdžića (koji je taj nalog dobio od Koštunice), izvršeno 19 ubistava; da li su po Silajdžićevom nalogu (koji je taj nalog dobio od Borisa Tadića), izvršena 2 ubistva; da li je po nalogu samog Harisa Silajdžića, izvršeno 16 ubistava; da li je, po nalogu hrvatskog predsednika Franje Tuđmana (koji je taj nalog dobio od Koštunice), izvršeno 1 ubistvo, i da li je Tuđman za taj posao dobio 40 miliona dolara; da li je, po nalogu Stipeta Mesića (koji je taj nalog dobio od Koštunice), izvršeno 1 ubistvo; da li je, po nalogu hrvatskog generala Ante Gotovine (koji je taj nalog dobio od Koštunice), izvršeno 1 ubistvo i da li je Gotovina za taj posao dobio 40 miliona dolara; da li je, po Koštuničinom nalogu, šef hrvatske vojne obaveštajne službe, Špegelj, organizovao 3 ubistva, i da li je za taj posao dobio 30 miliona dolara; da li su po nalogu Svetozara Marovića (koji je taj nalog dobio od Koštunice), izvršena 2 ubistva; da li su, po nalogu Milorada Dodika, izvršena 3 ubistva (2 po Koštuničinom nalogu, a jedno po nalogu samog Dodika), i da li je Dodik za taj posao dobio 8 miliona dolara; da li je, po nalogu Bojana Kostreša (koji je taj nalog dobio od Koštunice), izvršeno 1 ubistvo, i da li je Kostreš za taj posao dobio 2 miliona dolara; da li su, po nalogu Sulejmana Ugljanina (koji je taj nalog dobio od Koštunice), izvršena 3 ubistva; da li su, po nalogu Velimira Ilića, izvršena 3 ubistva?

- Da li je plata Dušana Mihajlovića bila: za organizaciju Stambolićevog ubistva - 2,7 miliona dolara; za organizaciju Ćuruvijinog ubistva - 2 miliona dolara; za organizaciju ubistva četvorice funkcionera SPO-a na Ibarskoj magistrali – 3 miliona; za organizaciju ubistva Dade Vujasinović – milion; za organizaciju ubistva Pavla Bulatovića – 3 miliona; za organizaciju ubistva Zorana Todorovića Kundaka – 3 miliona, za organizaciju ubistva Žike Petrovića - 6 miliona, za organizaciju ubistva ministra policije Sokolovića – 4 miliona dolara, itd; da li Mihajlović - za organizaciju Đinđićevog i još 9 ubistava (uključujući i ubistvo Zorana Janjuševića, krađu 6 beba i ubistvo jednog roditelja) – od 2003. godine do danas, prima po 5 miliona dolara mesečno od CIA-e, i da li taj novac podiže u američkoj ambasadi u Zagrebu?

- Da li je Zoran Đinđić, 1999. – 2002. godine, po Koštuničinom nalogu, organizovao falsifikovanje i rasturanje deviza (radi upropašćavanja naroda); da li je rastureno dolara i evra u vrednosti oko 3,5 miliona dolara; da li su mašine za štampanje novca dobili, 1997. godine, iz Nemačke (od Gerharda Šredera), a papir, 1999. godine, od austrijske vlade; da li je Boris Tadić štancovao novčanice; da li su u tom poslu učestvovali: Dušan Mihajlović, Čeda Jovanović (novčanice su štancovali u njegovom stanu), Vesna Pešić (štancovala novčanice), Vuk i Danica Drašković, Dragan Šutanovac (organizovao rasturanje lažnih novčanica); da li je novčanice rasturala policija, i da li je za taj posao dobijala 30% od vrednosti rasturenih novčanica?

- Da li je Koštunica, početkom 2002. godine, poslao svog čoveka (onog istog koji je kasnije organizovao Miloševićevo ubistvo u Ševeningenu) u Ameriku, da razgovara sa ljudima iz CIA-e i da ih zamoli da nagovore predsednika vlade, Dika Čejnija, da da nalog za Đinđićevo ubistvo, pošto Đinđić, kako se izrazio, nije deo tima koji treba Srbiju da odvede “tamo gde je zaslužila da stigne”, i da zbog toga predstavlja veliki teret novoj vlasti; da li se Čejni, pošto su ga oni za to zamolili, obratio predsedniku SAD, Džordžu Bušu, i rekao mu šta je CIA od njega tražila, i da li je Buš, posle nekog vremena, shvatio da Đinđić smeta svima i dao saglasnost da se on likvidira, posle čega je Čejni angažovao ljude iz CIA-e da odu u Beograd i nadgledaju izvršenje ubistva; da li je CIA u Beograd poslala Džona Dejvida Nejbora, i da li ga je Koštunica, čim je stigao, povezao sa svojim ljudima koji je trebalo da ubiju Đinđića - Dušanom Mihajlovićem, Milanom Veruovićem i Zoranom Janjuševićem; da li je predsednik Buš plaćao ovoj trojici, svakome po 5 miliona dolara mesečno, da vrše ubistva za račun američke Vlade; da li su oni, po Nejborovom nalogu, najpre pucali Đinđiću u nogu i povredili ga; da li je u pripremama Đinđićevog ubistva učestvovao i Vilijam Montgomeri, američki ambasador u Beogradu; da li su Mihajlović, Veruović i Janjušević dobijali platu preko Nejbora, u američkoj ambasadi u Beogradu; da li je, posle Đinđićevog ubistva, kada je Nejbor obavestio Čejnija, a ovaj Buša, da Janjušević traži više para nego što je dogovoreno, preteći da više neće raditi za Amerikance, Čejni dao nalog Nejboru da ga likvidira; da li je Nejbor zatim pozvao Koštunicu, koga je o ovoj stvari obavestio pre nego Čejnija, i rekao mu kakav je nalog dobio, i da li je Koštunica, posle toga, dao nalog Mihajloviću da likvidira Janjuševića, a zatim i Veruovića, zato što je čuo da ovaj priča da radi za Amerikance, što je Mihajlović i učinio?

- Da li je Đinđić ubijen u dvorištu Vlade ili u Šilerovoj ulici, u Zemunu, u kući Dušana Spasojevića; da li je ubijen iz puške ili iz revolvera; da li ga je ubio Zvezdan Jovanović ili Zoran Janjušević; da li je Zvezdan dobio 20 miliona evra za lažno priznanje da je ubio Đinđića; da li je uopšte bio u zatvoru; da li je za Koštunicu izvršio 5 ubistava; da li je, po Koštuničinom nalogu, ubijen u avgustu 2007, jer je otkazao dalju saradnju kad je dobio pare; da li njegov advokat Vukasović zna da je on mrtav?

- Da li je Čeda Jovanović prisustvovao Đinđićevom ubistvu; da li je od Milana Veruovića dobio 3 miliona dolara da ne bi pričao o onom što je tog dana video, da bi lažno svedočio na suđenju optuženima za Đinđićevo ubistvo, radio (od tada) za NATO i prodavao (i dalje) Koštuničinu drogu; da li je Veruović tada uhapsio Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića, i da li ih je, posle nekoliko dana, po Nejborovom nalogu, ubio Zoran Janjušević zato što su bili svedoci Đinđićevog ubistva?

- Da li je svedok Đinđićevog ubistva, Kujo Kriještorac, ubijen u svom autu, ispred kuće u kojoj je stanovao (kako je to saopštila policija), ili na stepeništu ispred vrata svog stana; da li bi njegova žena mogla to da potvrdi; da li ga je ubio Milan Veruović?

- Da li je Milan Veruović ranjen u momentu kada su doneli mrtvog Đinđića u dvorište Vlade; da li ga je ranio Zvezdan Jovanović (kome je u tom momentu društvo pravio Dušan Mihajlović) kada je pucao iz „sporne“ puške, sa 21. sprata palate „Beograđanke“, da bi policija mogla da „pronađe“ metke pored zgrade Vlade; da li je ranjen u sedalni deo (debelo meso), kako glasi zvanični izveštaj, ili u donji deo stomaka; da li je pogođen direktnim pogotkom ili rikošetom (koji mu je napravio gadnu ranu na stomaku); da li je objavljeno da je pogođen direktnim pogotkom zato da niko ne bi ispitivao, na osnovu oštećenja na zidu o koji se metak odbio, iz kog pravca je metak došao; da li je ubijen zato što je pričao o toj povredi i o svom radu za američku ambasadu?

- Da li je Đinđić povredio nogu igrajući fudbal, ili su ga iz puške, u nogu pogodili „prijatelji“ iz vlasti (pucao Zoran Janjušević); da li je lekar, koji je iz njegovog skočnog zgloba izvadio metak i stavio mu nogu u gips, dobio za taj posao od Koštunice 350.000 evra?

- Da li su, po Koštuničinom nalogu, dosovci kobajagi angažovali kriminalce da ubiju Đinđića, da bi kasnije mogli da ih lažno optuže za to ubistvo i da bi sud mogao da ih osudi; da li je Vladimir Beba Popović znao, šest meseci unapred, da Mihajlović priprema Đinđićevo ubistvo; da li je pripremao ljude u Vladi da „blagovremeno“ znaju da će se to desiti; da li je naredio da se isključe kamere na zgradi Vlade; da li je Dragan Šutanovac znao, godinu dana unapred, da će Đinđić biti ubijen, da li je i on kobajagi angažovao kriminalce da ubiju Đinđića; da li su Boris Tadić, Mlađan Dinkić i Zoran Živković znali, godinu dana unapred, da Mihajlović priprema Đinđićevo ubistvo; da li je Dinkić u “pripreme Đinđićevog ubistva” uvukao Sretka Kalinića, Vladimira Milisavljevića, Đorđa Slavkovića, Milana Jurišića Juriška, Milana Jurišića Jureta, Dušana Krsmanovića, Darka Milićevića i još četvoricu momaka; da li je Vesna Pešić u “pripreme Đinđićevog ubistva” uvukla Milomira Kaličanina i još jednog momka; da li je Boris Tadić u “pripreme Đinđićevog ubistva” uvukao četvoricu momaka, a Zoran Živković dvojicu; da li je Dušan Mihajlović uvukao u “pripreme Đinđićevog ubistva” Dejana Milenkovića Bagzija, Miloša Simovića i još trojicu momaka?

- Da li je Koštunica, tri meseca pre Đinđićevog ubistva, dao Dušanu Mihajloviću odštampan spisak sa imenima nekoliko hiljada ljudi, svojih protivnika i neistomišljenika, da bi ih uhapsio u akciji „Sablja“ i pritvorio, navodno pod sumnjom da su učestvovali u pripremama (ili izvršenju) Đinđićevog ubistva; da li je Aco Tomić, koji je kasnije dobio 6 miliona dinara odštete zbog toga što je, navodno, nevin držan u pritvoru za vreme akcije „Sablja“, tada zaista uhapšen i pritvoren?

- Da li je Slavko Ćuruvija ubijen tako što je Koštunica dao nalog Milanu Radonjiću, tadašnjem načelniku SDB, da ukloni prismotru nad Ćuruvijom, da bi Dušan Mihajlović mogao da ga ubije; da li je Radonjić to učinio u dogovoru sa Mihajlovićem, i da li je za to dobio 200 hiljada evra?

- Da li se u „Stambolićevom“ grobu na Fruškoj gori nalaze Stambolićevi posmrtni ostaci, ili ostaci Zorana Todorovića Kundaka (ako se za te ostatke utvrdi da su Todorovićevi, onda bi oni koji su priznali da su ubili Stambolića i zakopali njegovo telo na tom mestu, morali nešto da objašnjavaju; ali bi i policija, koja ih je „uhapsila“, „izvukla“ ta „priznanja“ iz njih, i „iz zatvora“ ih više puta dovodila na suđenje, kao i zatvorska uprava – obzirom da se njedan od njih četvorice ne nalazi u zatvoru iako su osuđeni - morali nešto da objašnjavaju; a i veštaci, koji su „utvrdili“ da su to Stambolićevi posmrtni ostaci, bi imali šta da objašnjavaju); da li je Stambolićevo telo završilo u radioaktivnom otpadu u Vinči; da li su i posmrtni ostaci Zorana Đinđića završili u radioaktivnom otpadu u Vinči; da li su i posmrtni ostaci dvojice gardista, koji su ubijeni u Topčideru, završili u radioaktivnom otpadu u Vinči; da li je telo Dragana Jočića završilo u radioaktivnom otpadu u Nišu, a telo Zorana Janjuševića u radioaktivnom otpadu u Novom Sadu?

- Da li su neki tužioci, sudije i sudski veštaci dobili od Koštunice 3,3 miliona evra; da li je sudija Nata Mesarović dobila 400 hiljada evra; da li su sudski veštaci, koji su „utvrdili“ kako je Đinđić ubijen, dobili 1,6 miliona evra, a lekari, njih dvojica, koji su izvadili metak iz njegovog srca, svaki po 200 hiljada evra; da li je sudija koji je osudio Radeta Markovića na 40 godina zatvora, dobio 300 hiljada evra; da li su veštaci, koji su „utvrdili“ da su posmrtni ostaci, koji su „pronađeni“ na Fruškoj gori, Stambolićevi, dobili 300 hiljada evra; da li su za veštačenje ubistva četvorice funkcionera SPO-a na Ibarskoj magistrali dobili 50 hiljada evra; da li su za veštačenje ubistva Dade Vujasinović dobili 80 hiljada evra, a za veštačenje ubistva Zorana Todorovića Kundaka 400 hiljada evra; da li je Dejan Milenković Bagzi, za lažno svedočenje na suđenju za Đinđićevo ubistvo, dobio 25 hiljada evra?

- Da li se Branko Berček, Leonid Milivojević, Duško Maričić Gumar i Nenad Bujošević Rambo, koji su osuđeni na dugogodišnje zatvorske kazne zbog ubistva Ivana Stambolića, nalaze u zatvoru; da li su uopšte bili u zatvoru dok je trajalo suđenje (policija ih je dovodila na pretrese sa lisicama na rukama)?

- Da li je eksplozija 1.300 tona eksploziva u vojnom skladištu kod Paraćina bila diverzija koju su, po Koštuničinom nalogu, a u organizaciji Dušana Mihajlovića, izvršili Šiptari koji su za taj posao dobili milion evra; da li je Mihajlović za organizaciju tog posla dobio pola miliona evra; da li su profesionalni vojnici, koji su čuvali ovo skladište i koji su sa Šiptarima saučestvovali u toj diverziji, dobili pet miliona evra; da li je eksploziv aktiviran daljinski; da li su, posle obavljenog posla, od ukupno sedam vojnika koji su učestvovali u toj diverziji, po nalogu Mihajlovića, ubijena njih petorica (otrovani su), jer su odbili dalju saradnju u uništavanju vojne imovine (što znači da su dvojica nastavila da sarađuju); da li je za ubistvo svakog od njih Mihajlović izvršiocima platio 10 hiljada evra?

- Da li su i požar u fabrici “Nevena” (Leskovac), koji je blagovremeno ugašen i nije napravio isplaniranu štetu, izazvali Šiptari koje je platio Koštunica, a organizovao Mihajlović; da li je i ispuštanje benzena u vazduh u Pančevu, koje se desilo više puta u poslednjih nekoliko godina, predstavljalo diverziju učinjenu po Koštuničinom nalogu, i da li su kriminalci koji su je izvršili, dobili za taj posao 300 hiljada evra?

- Da li je požar, koji je 27. decembra 2010. izazvao seriju eksplozija u namenskoj industriji „Slobode“ (Čačak), predstavljao diverziju koju su, po nalogu Velimira Ilića, izvršila dva člana stranke „Nova Srbija“, kojima je on za taj posao platio 1,5 milion evra; da li je zaposleni u toj fabrici, Krivokapić, dobio od njega 20.000 evra za učešće u pripremama te diverzije (obavestio je izvršioce gde će se nalaziti zaposleni u momentu kada oni budu daljinski aktivirali eksploziv, koji su postavili na 22 mesta); da li je Ilić diverziju organizovao po nalogu NATO-a, od koga je za taj posao dobio 600 miliona evra; da li su još četiri diverzije, koje su se ranije desile u namenskoj industriji „Slobode“, izvršene po Ilićevom nalogu; da li je Ilić, od 1993. godine, po nalogu NATO-a, potkopavao vlast u Srbiji organizujući opoziciju; da li je instrukcije od NATO-a počeo da dobija 1991, a novac od 1990. godine (do 2011. godine, dobio je više od 2,7 milijarde dolara); da li su, od ukupno 14 „incidenata“ koji su se, od 1995. do 2011. godine, desili u fabrikama namenske industrije u Srbiji, njih 13 predstavljali diverzije koje su izvršene po Ilićevim i Koštuničinim nalozima (da li je sedam diverzija izvršeno po Koštuničinim, a šest po Ilićevim nalozima)?

- Da li je eksplozija koja se, 1995. godine, desila u fabrici „Grmeč“, u Zemunu, predstavljala diverziju koju su, po nalogu Vojislava Koštunice, izvršila petorica zaposlenih u toj fabrici, kojima je on za taj posao platio 2 miliona evra; da li je eksplozija u namenskoj industriji u Bariču predstavljala diverziju koju je, po Koštuničinom nalogu, izvršio direktor te fabrike, kome je prećeno da bi to učinio i koji je za taj posao dobio 2 miliona evra?

- Da li su, po Koštuničinom nalogu, zaposleni u nekim fabrikama (ne direktori), 8 puta ispuštali otrovne materije u reke, izazivajući pomor riba i drugog životinjskog sveta koji živi u rekama; da li su za taj posao dobili, ukupno, 450 hiljada evra?

- Da li 15 zaposlenih u Beogradskom vodovodu, po Koštuničinom nalogu, truje vodu za piće živom; da li su, do sada, u vodovod (na Banovom brdu) ubacili oko 100 kg žive, koju su dobili od njega; da li su za taj posao dobili 450.000 evra; da li je živa stigla u tela oko 500 ljudi, od kojih je 35 umrlo?

- Da li je, po Koštuničinom nalogu, a po dogovoru koji je Koštunica napravio sa Evropskom unijom (2000. godine), od 2003. do 2008. godine, u Srbiju uvezeno više hiljada krava bolesnih od “bolesti ludih krava”, i da li je tom bolešću, do danas, zaraženo 90% domaćih krava i oko 450.000 građana Srbije; da li je Dejan Krnjajić, načelnik Republičke uprave za veterinu, za saučesništvo u uvozu bolesnih krava, od Koštunice dobio 800 hiljada evra, a profesor Veterinarskog fakulteta Milijan Jovanović, koji je potpisao da zaklane krave nisu bolesne, 15 hiljada evra?

- Da li je, „zahvaljujući“ Evropskoj uniji, “bolešću ludih krava” zaraženo oko 25 miliona ljudi u Evropi; da li Evropska unija predstavlja zločinački poduhvat čiji je osnovni cilj oduzimanje položaja predsednika SRJ od Slobodana Miloševića (čime bi bio omogućen početak ubijanja ljudi na kraju sveta), a “sporedni” uništenje ljudstva u Evropi (finansijskim upropašćavanjem i razboljevanjem ljudi)?

- Da li se, po Koštuničinom nalogu, u Srbiji gaje (na 20 – 30 hiljada hektara) genetski modifikovane biljke, čija je proizvodnja zakonom označena kao krivično delo; da li za to znaju samo tri čoveka iz Instituta za kukuruz, i jedan čovek iz Instituta za ratarstvo iz Novog Sada (da li su pretnjama primorani da učestvuju u tom zločinu); da li su sav kukuruz i soja, koji se proizvode u Srbiji, genetski modifikovani (da li je Koštunica kukuruz nabavio od Kanadskog instituta za kukuruz, a soju od Američkog instituta za soju; da li su ova dva instituta seme dobili od firme „Monsanto“, iza koje stoji CIA; da li je dogovor o uvozu genetski modifikovanog semena Koštunica napravio sa CIA-om i „Monsantom“, odnosno, da li ovi instituti služe samo kao maska za taj posao); da li je gajenjem genetski modifikovanog kukuruza i soje izazvan pomor oko 50% pčela, i bolest oko 75% svinja u Srbiji; da li tzv. genetski modifikovane biljke stvara Bog, ili ih stvaraju demoni?

- Da li je Koštunica, 2000. godine, uneo u zemlju radioaktivni otpad – 100 buradi po 200 litara - iz Francuske, Austrije, Danske, Finske i Holandije, i da li su ta burad završila u jednom jezeru u Crnoj Gori; da li je za taj posao dobio 10 miliona evra?

- Da li je Koštunica, 2003. godine, napravio u Briselu supertajni sporazum sa zapadnim zemljama, da iz svojih aviona bacaju radioaktivni otpad i viruse koji izazivaju rak, po čitavoj teritoriji Srbije (da li se virusi nalaze u vazduhu i da li su proizvedeni u Engleskoj), i da li su ove zemlje, od 2003. do 2009. godine, na teritoriju Srbije bacile taj otpad više od 1.650 puta (svaki put, prosečno, po 300 kg – ukupno 520 tona: SAD – 30 t, Engleska 76 t, Francuska 30 t, Holandija 30 t, Belgija 47 t, Italija 35 t, Nemačka 95 t, Austrija 75 t, Švajcarska 24 t, Portugalija 4 t, Švedska 22 t, Finska 19 t, Norveška 20 t i Danska 8 t); da li su za taj “posao” dale Koštunici dve milijarde evra; da li je ideja o bacanju radioaktivnog otpada potekla od holandske vlade, da li su Holanđani napravili i specijalni avion za izbacivanje tog otpada; da li je zbog zračenja tog otpada, 75% stanovništva u Srbiji sterilno, oko 450.000 ljudi obolelo od raka, oko 420.000 ljudi operisano (amputirano je 50 hiljada dojki, izvađeno 200 hiljada materica, 33 hiljada plućnih krila, 10 hiljada štitnih žlezda, izvršeno 30 hiljada operacija debelog creva, 3.500 hiljada operacija mozga, 20 hiljada operacija kože itd.), a oko 11.300 ljudi umrlo; da li je radijacija tog otpada 100.000 puta veća od one, nastale bombardovanjem osiromašenim uranijumom 1999. godine?

- Da li je Koštunica platio (više od 160 puta) vođama sindikata da organizuju štrajk, blokiraju saobraćajnice, dođu pred zgradu Vlade i, onda, – odustanu od svojih zahteva (da bi rušio duh srpskog naroda); da li više od 10 vođa sindikata tajno prima novac od njega (da li su do sada primili 12 miliona evra);

- Da li je, po Koštuničinom nalogu, obezbeđenju Palate pravde u Beogradu, 15-20 puta dostavljana lažna dojava o podmetnutoj bombi, da bi se uznemiravali zaposleni u sudovima, koji se nalaze u toj zgradi?

- Da li se Koštunica, 2000. godine, dogovorio sa slovenačkim rukovodstvom da u Srbiju šalju bofl robu, i da li je za to dobio 90 miliona evra; da li se, iste godine, dogovorio i sa stranim bankama da u svoje poslovanje ubace uslove koji Srbima ne odgovaraju, i da li je za to dobio: od Rajfajzen banke 5 miliona evra, a od Erste bank 1,5 milion evra; da li je to učinio zato što je želeo da dobije pare od njih, ili da bi zagorčavao život Srbima; da li će stranim bankama uskoro biti zabranjen rad u Srbiji?

- Da li je Koštunica stvarni (tajni) osnivač Srpsko-resavske banke, prve koja je funkcionisala kao piramidalna banka, i da li je on taj koji je zaista omogućio osnivanje svih ostalih takvih banaka u Srbiji?

- Da li je Koštunica dao pare da bi radili protiv Napredne stranke: Srpskoj radikalnoj stranci (da bi tukli poslanike SNS) - 4 miliona evra, Slavici Đukić – Dejanović – 400 hiljada evra; Nataši Kandić, da bi lažno optužila Tomu Nikolića za učestvovanje u ratnim zločinima - 400 hiljada dolara; da li je Vojislav Šešelj, po Koštuničinom nalogu (koji mu je telefonom preneo Dejan Mihajlov), dao nalog svojim ljudima da ubiju Tomu Nikolića kada je istupio iz SRS i osnovao Srpsku naprednu stranku?

- Da li je Koštunica, 2007. godine, na parlamentarnim izborima ukrao Srpskoj radikalnoj stranci 17,5% glasova (da li su radikali tada dobili 46% od ukupnog broja glasova, a objavljeno je da su dobili 27,5%); da li je platio predsedniku Republičke izborne komisije 250 hiljada evra da bi lažirao rezultate tih izbora, a ostalim članovima komisije po 10 hiljada evra; da su istinito objavljeni rezultati izbora, SRS je mogla sa SPS-om, koja je dobila nešto više od 5% glasova, da dođe na vlast?

- Da li 147 poslanika u skupštini (tajno) prima platu od Koštunice (po 5.000 E mesečno), i radi po nalozima koje od njega prima preko telefona, ne znajući od koga ih prima; da li je za glasanje za deklaraciju o Srebrenici, 137 poslanika dobilo po 100 hiljada evra, a za Zakon o informisanju, njih 140 dobilo po 30 hiljada evra; da li su 4 današnja poslanika u Skupštini, postavljali lokatore 1999. godine; da li Boris Tadić, od 1993. godine do danas, radi po nalozima koje prima od Koštunice preko telefona, ne znajući od koga ih prima?

- Da li je Boris Tadić za postavljanje lokatora za avalski toranj, varvarinski most i u voz koji je pogođen u Grdeličkoj klisuri (71 poginulih), dobio od Zorana Đinđića 280 hiljada dolara; da li zna da Kinezi u Srbiji kradu žene (da li zna za 15 takvih otmica), ali to krije jer mu je Koštunica tako naložio, i da li zbog toga sudstvo nije procesuiralo nijedan od 30-tak takvih slučajeva; da li je, po Tadićevom nalogu, izvršeno 7 ubistava (jedan ubijeni je bio član DS-a, a dvojica su bili policajci; jedan od tih policajaca je ubijen jer je pričao da je Tadić homoseksualac, a drugi jer je ukrao drogu od Tadićevog dilera); da li je Tadić, po narodnosti, Turčin (da li mu je otac Turčin, a majka Hrvatica, i da li svi troje mrze srpski narod; da li je majčin otac bio ustaša); da li je narkoman od 1992. godine, da li koristi kokain i heroin; da li je, po Koštuničinom nalogu, 2004. godine, muslimanima u Bosni tajno poklonio 7 srpskih tenkova i 1 top, a kosovskim Šiptarima, 2003. godine, 900 pušaka sa snajperom; da li se dogovorio sa Šiptarima, od kojih kupuje drogu, da snajperskim puškama ubijaju srpske vojnike kada izađu van kasarne, i da li je na taj način, od 2006. godine do danas, ubijeno 42 vojnika koji su se nalazili na odsluženju redovnog vojnog roka; da li je, 2007. godine, dobio od Hrvata 35 miliona evra, da bi radio na otcepljenju Vojvodine i njenom pripajanju Hrvatskoj; da li su mu Hrvati dali te pare po Koštuničinom savetu; da li je, kada je postao predsednik Srbije, dobio od NATO-a 100 miliona evra, i da li mu je NATO dao te pare po Koštuničinom savetu; da li se, po Koštuničinom nalogu, izvinio Hrvatima za „zločine koje su nad njima počinili Srbi“, i da li je za to dobio od njega 10 miliona evra; da li je dobio 400 hiljada evra od Sulejmana Ugljanina da bi favorizovao islam; da li je, 2005. godine, dobio 250 miliona evra od turskih kriminalaca koji rade za vladu Turske, da bi, posredstvom naših carinskih službi i lokalnih političara, propuštao turske i avganistanske kamione sa heroinom u Evropu (da li mu je Koštunica namestio taj posao); da li je, po Koštuničinom nalogu, zapalio „IMLEK“ u Padinskoj skeli; da li, po nalogu turske vlade, plaća huligane muslimane da prave nered na utakmicama (da li im je za taj posao, do sada, dao više od 150 hiljada evra); da li je kosovski dodatak ukinut po njegovom nalogu; da li je platio 20 hiljada evra da tuku Darka Rundeka zato što simpatiše Srbe i sa njima održava prijateljske odnose; da li je gej parada njegova ideja?

- Da li je, po nalogu Dragana Šutanovca, ubijeno 28 vojnika koji su se nalazili na odsluženju redovnog vojnog roka (da li Šutanovac prenosi Koštuničine naloge za ubistva vojnika koji pričaju protiv režima); da li je Dragan Šutanovac Bugarin (da li mu je otac Bugarin, a majka Srpkinja); da li, po njegovom nalogu, zaposleni po silosima sipaju vodu na žito, da bi pobuđalo (da li se od takvog žita pravi hleb koji se prodaje širom zemlje); da li je za to dobio 300 hiljada dolara od Amerikanaca; da li se to radi u svim silosima, da li direktori silosa to rade jer su zaplašeni (nisu primili pare; naređeno im je da sipaju po 300 l vode nedeljno, i tako čine); da li su, po nalogu Šutanovca, ubijena (najlon kesom) dva direktora iz Novog Sada, koji su odbili da sipaju vodu na žito; da li Šutanovac, po nalogu koji je dobio od Koštunice lično, truje hranu vojnicima pokvarenim mesom (botulinus), bez znanja oficira, i da li je za taj posao angažovao profesionalne vojnike; da li je za to dobio 500.000 dolara od CIA-e?

- Da li su Kinezi, po nalogu jednog našeg čoveka koji je blizak Koštunici, doveli 37 Hrvata, kriminalaca iz Šida, da ubijaju vojnike koji se nalaze na odsluženju redovnog vojnog roka, da li su im dali puške sa snajperom, i da li su oni na taj način ubili 33 vojnika?

- Da li su francuskog državljanina Brisa Tatona, po nalogu Dragana Šutanovca, ubili lekari koji su ga operisali, tako što su mu dali neodgovarajuću anesteziju (remifentalin); da li je taj nalog Šutanovac dobio od Borisa Tadića, a Tadić od Koštunice; da li je sudija koji je sudio optuženima za Tatonovo ubistvo dobio od Tadića 300.000 evra i nalog da kazni nekoliko (označenih) optuženih sa po 20 godina zatvora; da li je, po Tadićevom nalogu, advokatima optuženih prećeno smrću, da ne pišu suviše ubedljive žalbe na te presude; da li je Tatonova majka dobila od Tadića 200.000 evra i instrukcije da traži maksimalne kazne za optužene; da li su povrede koje je Taton zadobio u tuči bile takve, da je mogao da se oporavi bez ikakvih posledica po zdravlje?

- Da li je Branka Prpa, direktor Istorijskog arhiva Srbije, po Koštuničinom nalogu, iznela iz Arhiva i sakrila veći broj vrednih dokumenata, i da li je za to od njega dobila 410 hiljada evra?

- Da li je Koštunica pretio smrću sudijama koji su sudili Srbima za „zločine“ na Ovčari, zahtevajući od njih da ih osude na zatvorske kazne duže od 10 godina?

- Da li je, 2009. godine, po Koštuničinom nalogu, jedan zatvorski čuvar ubio kapetana Dragana u zatvoru, u Australiji; da li je advokat kapetana Dragana dobio od Koštunice 2,5 miliona evra, da bi „organizovao njegovo bekstvo iz zatvora ”, a ustvari, da bi se dogovorio sa zatvorskim čuvarima da ga, tom prilikom, ubiju; da li je advokat dao 1,5 milion evra upravniku zatvora, i da li je upravnik dao pola miliona evra sedmorici čuvara, koji su učestvovali u ovom poslu?

- Da li je Koštunica, 1999. godine, obavestio Haški sud da generala Mladića čuva vojska u Srbiji; da li mu je američka vojna obaveštajna služba, 2000. godine, savetovala da naredi vojsci da Mladića prebace u Bosnu, da bi NATO mogao lakše da ga uhapsi, i da li je on tako učinio; da li je zatim, preko Rasima Ljajića, obećao Miloradu Dodiku 5 miliona evra ako bude sarađivao sa Haškim sudom, a istovremeno mu i pretio (preko telefona, ne otkrivajući svoj identitet), i da li je Dodik, na kraju, pristao da izda Mladića; da li je Koštunica o tome obavestio Haški sud i rekao im gde se nalazi Mladić; da li je muslimansko rukovodstvo tada, po Koštuničinom savetu, dalo Dodiku 5 miliona evra, i da li je ovaj, 2005. godine, uhapsio Mladića i o tome obavestio Haški sud; da li je Haški sud o tome obavestio NATO, i da li je NATO, te iste godine, Mladića prebacio u Hag; da li ga je, pre toga, SFOR preuzeo od Dodikove policije i držao u bazi u Tuzli 27 dana, gde su ga drogirali i zverski mučili; da li su mu u oči sipali staklenu prašinu (fino tucano staklo) i, tako, mu teško oštetili vid; da li mu je, čim se našao u Hagu, holandska tajna služba napravila „priliku da pobegne“ i da li ga je, tom prilikom, ubila; da li to znaju, od 2005. godine, Savet bezbednosti, predsednik holandske vlade i ministar spoljnih poslova, svi službenici Haškog suda i svi dosovci; da li se Mladićev grob može naći na groblju u Hagu?

- Da li je Naser Orić, po Koštuničinom nalogu, organizovao ubistvo ćerke generala Mladića, i da li je za taj posao od njega dobio milion dolara; da li je ona ubijena gušenjem najlon kesom?

- Da li je čovek, koji je uhapšen 26. maja 2011. u selu Lazarevu kod Zrenjanjina, i za kojeg je saopšteno da je general Ratko Mladić, ustvari, Milorad Komadić; da li je taj čovek po nacionalnosti Rom (otac mu je Rom, a majka Mađarica) i da li je on, zbog svoje mržnje prema generalu Mladiću (a mrzi ga zbog toga što je Srbin, jer mrzi sve Srbe), pristao, u dogovoru sa BIA, da bude „uhapšen“ kao da je on Mladić; da li su dva Mladićeva rođaka, koji žive u Lazarevu, dobila od Koštunice 12.000 evra (pare su uzeli jer im je prećeno smrću ako odbiju da učine ono što se od njih traži), da bi lažno svedočili: da je uhapšeni čovek Ratko Mladić, da oni nisu znali da se skriva u Lazarevu, i da su ga prepoznali kada su ga, prilikom hapšenja, videli; da li je Komadić došao, tog dana, prvi put u kuću Mladićevog rođaka, odnosno, da li je tu došao sa policijom koja ga je „uhapsila“; da li su supruga i sin Ratka Mladića dobili od Koštunice 500.000 evra (pare su uzeli jer im je prećeno smrću ako odbiju da učine ono što se od njih traži), takođe, da bi lažno svedočili da je uhapšeni čovek Ratko Mladić, i da su ga prepoznali kada su ga videli prilikom posete u zatvoru; da li su njih dvoje dali advokatu Šaljiću 20.000 evra zato što su im tako naložili ljudi iz policije, koji su im predali Koštuničin novac; da li advokat Šaljić zna da „uhapšeni“ čovek nije Ratko Mladić, i da li je „namešten“ od strane policije da bude „Mladićev branioc“; da li je Slavica Đukić Dejanović posetila Komadića u zatvoru i dala izjavu po nalogu koji je, preko telefona, primila od Koštuničinih ljudi?

- Kako se desilo da Koštunica naredi „hapšenje“ čoveka, za koga svako može da vidi da to nije general Ratko Mladić; da li je to učinio zato što je Bog naredio demonu Apolionu, koji vlada Koštunicom, da napravi tako glup potez, jer je rešio da zbriše dosovske kriminalce sa vlasti?

- Da li je Biljana Plavšić izdržavala u Švedskoj zatvorsku kaznu od 11 godina, na koju je osuđena, ili je vreme „kazne“ provela na slobodi, u Francuskoj; da li Koštunica to zna?

- Da li je Koštunica dao Karli del Ponte 14 miliona dolara, da bi podigla optužnice protiv desetak viđenijih Srba i da bi za njih tražila visoke kazne; da li joj je izdiktirao njihova imena: Jovica Stanišić, Frenki Simatović, Nikola Šainović, Sreten Lukić, Nebojša Pavković, Vladimir Lazarević, Dragomir Ojdanić, Veselin Šljivančanin, Rade Mrkšić i Mile Radić; da li je, u dogovoru sa njom, instruisao i poslao četiri čoveka da lažno svedoče protiv Slobodana Miloševića (dvojici nije za to platio ništa, a dvojici je platio 140.000 evra); da li je dao ideju holandskoj vladi da otruje Miloševića, koju je ona prihvatila, i da li joj je za taj posao dao 24 miliona evra i 10 tona heroina; da li je za učestvovanje u Miloševićevom ubistvu dao: predsedniku Haškog suda, Teodoru Meronu, - pola miliona evra, sudiji Ričardu Meju - milion evra, i službeniku Haškog suda, Norvežaninu, koji je Miloševiću nosio hranu, odnosno, koji je u zatvorsku hranu za njega, svakog dana, umešao lek protiv lepre u prahu - 100 hiljada evra; da li su, osim predsednika i vlade Holandije, i predsednici SAD, Australije i Portugalije, kao i vlade SAD, Engleske, Francuske, Australije i Portugalije znali da Miloševića truju u zatvoru sa namerom da ga ubiju, kao i da je tu “ideju” holandskoj vladi dao Vojislav Koštunica; da li se Koštunica, pre toga, dogovorio sa predsednikom holandske vlade da, pod maskom da sud brine o Miloševićevoj bezbednosti, da nalog da on, svaki put kada izlazi iz zatvora, mora da nosi pancir prsluk težak oko 15 kg (poređenja radi, pancir prsluci koje nose policajci prilikom nekih akcija teški su između jednog i dva kilograma), jer se nadao da će Milošević možda umreti zbog fizičkog napora na koji nije navikao, i da li mu je za taj posao dao 500 kg heroina; da li je to bio prvi pokušaj da se Milošević ubije?

- Da li, po nalogu holandske vlade (koja je taj dogovor napravila sa Koštunicom), zatvorski službenici danas truju lekovima koji dolaze iz Hrvatske (zamenili su im lekove): Radovana Karadžića, Jovicu Stanišića, Nebojšu Pavkovića, Dragomira Ojdanića i Milana Martića?

- Da li je Koštunica zamolio sudiju Patrika Robinsona, za koga je znao da mrzi Miloševića, da dopusti “prepravku” slušalica kojima se Milošević služio u sudnici; da li je ovaj to učinio, i da li mu je Koštunica, zatim, poslao stručnjaka koji je tu “prepravku” izvršio; da li je taj stručnjak ugradio u slušalice specijalne kartice za mobilne telefone, koje su Miloševiću oštetile bubnu opnu i ušni nerv; da li je sudija Robinson znao, od 2003. godine, za dogovor o ubistvu Miloševića trovanjem, koji je Koštunica napravio sa holandskom vladom i Haškim sudom?

- Da li je Koštunica pomogao Milu Đukanoviću da dođe na vlast u Crnoj Gori (da li mu je, 1998 godine, dao 500 hiljada dolara da bi, pred izbore, podmićivao birače); da li je Đukanović pobedio Bulatovića na tim izborima; da li je Predrag Bulatović primio od Đukanovića 500 hiljada dolara, da bi mu ustupio birače u Beranama; da li je Đukanović, po Koštuničinom nalogu, tajno tražio od NATO-a da bombarduje Crnu Goru, i da li je za to dobio 5 miliona evra; da li je, po Koštuničinom nalogu, priznao nezavisnost Kosova, i da li je za to dobio: od Albanaca 300 miliona evra, i od Amerikanaca 300 miliona dolara; da li su Svetozar Marović i Filip Vujanović za isti posao dobili: od Albanaca po 400 miliona evra, a od Amerikanaca po 400 miliona dolara; da li su se, po Koštuničinom nalogu, Milo Đukanović, Svetozar Marović i Filip Vujanović izvinili Hrvatima za „zločine koje su nad njima počinili Srbi“, i da li su za to izvinjenje dobili svaki po 10 miliona evra; da li je Đukanović, po Koštuničinom nalogu, organizovao osnivanje Crnogorske pravoslavne crkve (da bi izazvao podelu među Srbima), i da li je za to dobio 2 miliona evra; da li je Miraš Dedajić za osnivanje CPC dobio 500 hiljada evra?

- Da li je Đukanović, 2002. godine, uneo u Crnu Goru iz Nemačke 970 buradi od 200 l sa radioaktivnim otpadom, i bacio ih u jedno jezero, kojom prilikom su se ona raspala; da li je za taj posao dobio od vlade Nemačke 3,5 miliona evra; da li je od zračenja tog otpada obolelo od raka oko dve hiljade građana Crne Gore, od kojih je više od 500 umrlo; da li je, 2005. godine, u Crnu Goru iz Holandije namerno uvezao više od 3.000 krava bolesnih od „bolesti ludih krava“?

- Da li je Milo Đukanović zaradio šest milijardi evra na švercu cigaretama, a nelegalnom trgovinom naftom tri milijardi evra; da li je trgovinom Koštuničinom drogom zaradio 90 miliona evra; da li je, osim toga, za Koštuničin račun, iz Italije uneo 20 kg heroina u Crnu Goru, na kome je zaradio oko 46 miliona evra (da li je pola tih para zaradio od prodaje droge, a pola dobio od NATO-a, kao nagradu za uništavanje crnogorske omladine); da li je dobio 50 miliona evra od Ramuša Haradinaja, da bi zataškao ubistvo svedoka Beriše; da li su, po Đukanovićevom nalogu, ubijeni: Duško Jovanović (ubistvo izvršio Đorđe Slavković), policajac Šćekić, Ivo Pukanić, Niko Franić, Vladimir Vanja Bokan i Branko Bulatović iz FS; da li je sva ubistva, osim Bulatovićevog, organizovao Sreten Jocić; da li je Đukanović platio Koštunici milion evra za ubistvo Branka Bulatovića (koje su zatim izvršili Mihajlovićevi ljudi); da li je dao Koštunici 100 miliona evra za ubistvo Sretena Jocića u zatvoru; da li je za osudu Damira Mandića na 30 godina zatvora, sudiji dao 110.000 evra; da li je ubistva Duška Jovanovića i policajca Šćekića naložio po Koštuničinom nalogu?

- Da li je italijansko tužilaštvo odustalo od gonjenja Mila Đukanovića za šverc cigareta i saradnju sa italijanskom mafijom samo zato što je postavljao lokatore za vreme NATO bombardovanja SRJ?

- Da li je Svetozar Marović, trgujući Koštuničinom drogom, zaradio 35 miliona evra?

- Da li su, po Koštuničinom nalogu, nameštene utakmice: protiv Argentine, na Mundijalu (da li je Dušan Mihajlović lično naredio Iliji Petkoviću da zameni jednog igrača i dovede igrače u određeni restoran na doručak [da li je u hleb stavljeno sredstvo za spavanje]; da li je Petković uzeo 50 hiljada dolara od Mihajlovića jer se plašio za svoj život); da li je na isti način namešteno još 5 fudbalskih utakmica i jedna vaterpolo utakmica; da li su za utakmicu protiv Gane, Kuzmanović (da bi, igrajući rukom, napravio penal) i svi igrači Gane (da bi šutirali u njega) dobili od Koštunice po dva miliona evra; da li je ista stvar učinjena i na utakmici sa Nemačkom (svi nemački fudbaleri su dobili po dva miliona evra); da li je Dejan Stanković dobio 4 miliona evra da bi dogovorio „nameštaljku“ sa igračima Gane i Nemačke?

- Da li su, po Koštuničinom nalogu, pokušali da podmite Novaka Đokovića da izgubi meč, i da li je ovaj odbio tu ponudu; da li su zbog toga pokušali da ga ubiju dajući mu otrovane sendviče (umro bi da je pojeo); da li su, po Koštuničinom nalogu, pokušali više puta da mu daju hranu i piće sa sredstvom za spavanje, i uspeli tek pred meč sa Soderlingom (i još dva puta); da li su treneru Todu Martinu platili 300 hiljada evra da bi pogrešno trenirao Noleta, i 650 hiljada da bi mu u hranu stavio otrov, sredstvo za spavanje i sredstvo za povraćanje; da li je „posao“ sa Martinom ugovorio Vladeta Janković (predstavljao se kao čovek iz EU), da li mu je dao otrov i rekao mu da je to sredstvo za spavanje?

- Da li su, po Koštuničinom nalogu, pretnjama primorali Vanju Udovičića da pređe u hrvatski tim (da li je za prelazak dobio od Koštunice, a kao bajagi od Vaterpolo saveza Srbije, 450 hiljada evra); da li su pretili i Zvezdi i Partizanu da ga ne prime?

- Da li su, po Koštuničinom nalogu, ponudili (preko telefona) Draganu Džajiću i Vladimiru Cvetkoviću da nameštaju utakmice i trguju nelegalno igračima (da li je Cvetković primio iz ruke Dragana Jočića 250 hiljada evra); da li su oni počeli taj posao iz straha, pa odustali; da li je Koštunica hteo zbog toga da ih ubije, ali je shvatio da će veće zlo Srbima da učini ako ih bude brukao hapseći ih i držeći ih u zatvoru?

- Da li je Mlađan Dinkić, po Koštuničinom nalogu, pretnjama primorao Nenada Zimonjića (dao mu je 2,05 miliona evra) da, 4. decembra 2010, na Dejvis kupu izgubi meč protiv Francuza; da li je i dvojici naših sudija tada dao 110 hiljada evra, da bi sudili na štetu srpskih tenisera?

- Da li je CIA, u dogovoru sa Koštunicom, dala Ani Ivanović (ne preteći joj) 4,5 miliona evra da bi na Hofman kupu, u januaru 2011. godine, odbila da igra u finalu, zbog čega je ekipa Srbije izgubila drugo, a možda i prvo mesto na tom takmičenju; da li je Ana prvi meč na otvorenom prvenstvu Australije, u kome je igrala protiv Makarove, izgubila namerno, tj. po savetu „donatora“ (CIA-e), da bi „njen“ razlog za odustajanje u finalu Hofman kupa izgledao uverljiviji; da li je ona, i ne znajući, primivši te pare, prodala svoju karijeru?

- Da li su napad na Moniku Seleš, po nalogu NATO-a, organizovali nemački pripadnici NATO-a; da li ga je izvršio profesionalni vojnik, Englez, koji je iz vojske otpušten kao lud; da li je za to dobio 10.000 funti; da li je nalog glasio da Moniki povredi kičmu?

- Da li je Koštunica platio 3.000 huligana, svakome po 1.000 evra, da bi za vreme gej-parade napadali policiju gađajući je kamenjem; da li im je Dušan Mihajlović podelio pare, i da li je na mesto pored koga je trebalo da prođe parada, po njegovom nalogu, dovežen kamion sa kamenjem; da li su Boris Tadić, Vuk Drašković i inspektori SUP-a, po Koštuničinom nalogu, organizovali te huligane; da li su ih angažovali da bi, navodno tragajući za izazivačima nereda, mogli da hapse ljude koji im nisu po volji a za koje su očekivali da će se naći na mestima pored kojih je trebalo da prođe parada; da li su huligane angažovali da prave nered i na fudbalskim utakmicama, da bi mogli da hapse određene navijače, protivnike režima?

- Da li je Koštunica platio i 30 huligana, svakome po 5.000 evra, da bi u Đenovi napravili nered i, tako, izazvali prekid utakmice, da bi oštetio srpski klub; da li je policiji u Đenovi platio 250 hiljada evra, da ne bi reagovala na divljanje „navijača“, a pedesetorici ljudi iz obezbeđenja stadiona 100 hiljada evra, da bi propustili „navijače“ koji su unosili nedozvoljene stvari na stadion (objasnio im je da će cilj izazivanja nereda biti da se ošteti srpski klub); da li je zatim platio Bugarima da otkažu prijateljsku utakmicu sa Srbijom (ministru policije 150 hiljada evra, i predsedniku bugarskog kluba 50 hiljada evra); da li je platio 1,1 milion evra predsedniku suda koji je osudio dvojicu huligana, i šefu italijanske tajne službe 750.000 evra, da bi pustili iz zatvora tu dvojicu?

- Da li je Koštunica ukrao iz kase Doma za nezbrinutu decu (Beograd, Zvečanska ulica) više od 30 miliona dinara, tj. 98% sume koju su dobrovoljno priložili građani, kao pomoć nezbrinutoj deci, da bi Srbe pravio budalama?

- Da li je, po Koštuničinom nalogu, Aleksandar Vlahović kidnapovao sina Lepe Brene i uzeo od nje, kao otkup, 2,5 m.e.?

- Da li je oko 30.000 ljudi, koji su, 2010. godine, vakcinisani „Monsanto“-vom vakcinom protiv svinjskog gripa, zadobilo lakša oštećenja zdravlja, a više od 850 ljudi teška oštećenja; da li su, tada, u 37.000 vakcina ubačeni virus paralize i minijaturni čipovi, čiji je cilj bio da kruže po telu i, eventualno, stignu u mozak, dovodeći do paralize nekog dela tela (što se i desilo kod ovih 850 ljudi); da li iza „Monsanta“ stoji CIA, koja je ovu farmaceutsku industriju „transformisala“ u svog slugu (da li je „Monsanto“ za rad protiv čovečanstva, od CIA-e dobio 4 milijarde dolara); da li su virus i čipove ubacivali službenici instituta „Torlak“, koji nisu proveravali šta stavljaju u vakcine jer nisu ništa sumnjali; da li je direktor instituta bio upoznat šta oni ubacuju u vakcine, i da li je za taj posao dobio od Koštunice 10,5 miliona evra; da li je ubacivanje virusa i čipova u vakcine, po Koštuničinom nalogu, organizovao ministar zdravlja, Tomica Milosavljević (koji je od Koštunice dobio 1,67 miliona evra); da li su pet lekara sa VMA, po nalogu načelnika VMA, Zorana Stankovića, dali ljudima iz „Torlaka“ te čipove i instrukcije kako da ih ubacuju u vakcine; da li im je viruse (koje je od CIA-e dobio Koštunica, a preuzeo ih u američkoj ambasadi u Zagrebu Dušan Mihajlović) dao direktor „Torlaka“; da li je Koštunica od CIA-e dobio ukupno 25 metalnih konzervi od po 3 l virusa; da li mu je čipove, koji su stigli takođe u metalnim konzervama i koji služe i za kontrolu uma, dala američka vojna obaveštajna služba; da li jedan agent engleske tajne službe MI 6, i nekoliko ljudi iz BIA-e, koji su smešteni u zgradi mađarskog konzulata u Subotici, odande, pomoću nekog uređaja (koji emituje neke zrake), deluju na ljude kojima su sa vakcinom ubrizgani ovi čipovi, da misle kako oni hoće (radi se o eksperimentu); da li su diplomate iz tog konzulata dobili od Koštunice 340 hiljade evra; da li je Tomica Milosavljević dao ostavku i sklonio se, da ga ne bi našli i ubili oni koji su primili tu vakcinu; da li CIA radi po nalozima tajne grupe MJ12, koja ju je osnovala i koja (tajno) vlada Amerikom? LJUDI NE MOGU DA SE OSLOBODE OVIH ČIPOVA NI NA KOJI DRUGI NAČIN, OSIM MOLBOM BOGU.

- Da li su sve ljude u Srbiji, za koje je objavljeno da su u 2009, 2010. i 2011. godini umrli od sezonskog gripa ili gripa koji izaziva virus H1N1, ustvari, ubili, po nalogu načelnika Urgentnog centra u Beogradu (koji je taj nalog dobio od Koštunice), lekari koji su ih lečili; da li je to učinjeno zato da bi se stanovništvo zaplašilo i, tako, navelo da uskoro primi vakcinu, koja će u 20% slučajeva sadržavati virus kuge?

- Da li je sajt VIKILIKS postavila američka vojna obaveštajna služba, da bi raznim „interesantnim informacijama“ skretala pažnju ljudi od priprema za početak Trećeg svetskog rata, koje upravo vrši demonski svet; da li je kriminalac Džulijen Asanž za ovaj posao dobio od Pentagona 20 miliona dolara, ne znajući ko ga je angažovao; da li je i advokat koji organizuje njegovu odbranu dobio 20 miliona dolara, ne znajući ko ga je angažovao; da li je Džulijen Asanž, od 1990. do 1994. godine, radio za švedsku tajnu službu, i da li, od 1994. do danas, radi za CIA-u?

- Da li su svi zemljotresi, koji su se u Japanu dogodili od 11. marta 2011. naovamo, izazvani po nalogu „vanzemaljaca“ (odnosno demona) sa kojima je američka Vlada, još pre više od sto godina, napravila „sporazum o saradnji“; da li su izazvani u dogovoru sa američkom Vladom iz senke, a sa znanjem zvanične američke Vlade i odobrenjem američkog predsednika Baraka Obame, i da li su ga izazvali ti isti „vanzemaljci“?

- Kako je Savet bezbednosti UN došao do informacije koju je objavio javnosti – da je predsednik SRJ, Slobodan Milošević, proneverio (ukrao) milijardu dolara državnih para; da li je tu „informaciju“ izmislio tadašnji američki predsednik Bil Klinton, kome su ideju da to učini dali ljudi iz CIA-e; da li je razlog za plasiranje te „informacije“ u javnost bio da se ljudi u Srbiji, koji su podržavali Miloševića, navedu da prestanu da ga podržavaju, da bi on izgubio svoj predsednički položaj i da bi moglo da počne čišćenje; da li je Savet bezbednosti samo jedno od međunarodnih političkih tela, koje planski i organizovano radi na omogućavanju uništenja celog čovečanstva; da li Savet bezbednosti zna da su vodeći hrvatski političari dobili, 1991. godine, od nemačke Vlade i njenog kancelara 100 milijardi maraka u zlatu, da bi izazvali dug i krvav rat sa Srbijom, i da su hrvatski političari tako i učinili; da li Savet bezbednosti zna da su vodeći slovenački političari dobili, 1991. godine, od Nemačke 70 milijardi maraka kredita na 100 godina, i 30 milijardi maraka u kešu, da bi se odvojili od SFRJ?

- Da li je nalog za rušenje Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, i izvršenje ostalih zločina koji su sa tim rušenjem bili povezani, dala (ministru vojske SAD) tajna grupa MJ-12, čiji je jedan od članova, u vreme kada je rušenje izvršeno, bio i Džordž Buš Stariji; da li su sa ovim nalogom bili upoznati svi članovi tadašnje američke Vlade, uključujući tu i njenog predsednika, Dika Čejnija, koji su, kada je STC srušen, po nalogu te iste grupe, izvršili pritisak na predsednika SAD, Džordža Buša (koji nije bio upoznat sa planom za tu diverziju jer bi, kao čovek koji nije opsednut demonom, mogao sa njim i da se ne složi), da “zbog napada arapskih terorista na Ameriku”, otpočne ratove protiv Iraka i Avganistana; da li su, po nalogu ove iste grupe, svojevremeno ubijeni i predsednik SAD, Džon Kenedi, i srpski naučnik Nikola Tesla; da li su rušenje kula “blizanaca” izvršili stručnjaci Pentagona; da li su ti stručnjaci, kada su “teroristi” (čitaj: samoubice – fanatici koje su oni obučili za upravljanje avionima), pokrenuli avione sa aerodroma, odmah zatim preuzeli kontrolu nad tim avionima, i daljinskim upravljanjem ih naveli da udare u kule; da li su ljudi iz Pentagona napravili dogovor sa “teroristima” da, prilikom ukrcavanja u avion (koji je eksplodirao nad Pensilvanijom), u njega unesu oko 5 litara tečnog eksploziva (koji je ličio na voćni sok) i da ga aktiviraju u toku leta; da li je u kulama na Menhetnu poginulo oko 11.480 ljudi (a ne oko 3.000, kako glasi zvanični izveštaj); da li su putnike sa leta 77 ubili ljudi iz Pentagona tako što su ih, noću, bacili sa 5. sprata jedne građevine koja se nalazi u vojnoj bazi u Čikagu, jer su prethodno objavili da je taj avion pao na Pentagon i jer su, zbog toga, njihova tela morali da predaju rodbini; međutim, pošto posadu sa tog leta nisu ubili, sada bi bilo interesantno čuti kako se zovu piloti i stjuardese koji su, navodno, poginuli prilikom pada tog aviona; da li su kule STC-a srušene eksplozivom “termitom”, koji je postavljen celom dužinom svakog od 63 potporna stuba (osim na njihovim delovima koji su se nalazili ispod zemlje), kojim su oni istopljeni; da li je na gomili srušenog materijala bilo 115 m³ istopljenog čelika; da li su lokatori, kojima su avioni navedeni da udare u tačno određena mesta na kulama, tj. između stubova (razmak između stubova je bio 70 m, a raspon krila aviona je bio oko 40 m), bili postavljeni u jednoj kuli na 97, a u drugoj na 98. spratu; da li je u trećoj zgradi STC-a, koja je imala 47 spratova, poginuo neko, ili nije poginuo niko, ali je vlast objavila da je u njoj nastradalo oko 450 ljudi, da ljudi ne bi shvatili da je ona, tog dana, bila planski prazna (jer je takođe bila minirana); da li je postavljanje eksploziva na ove tri zgrade trajalo 11 meseci; da li je taj posao obavljalo 25 inženjera i 17 pomoćnih radnika; da li je od tih 25 inženjera, njih jedanaest ubijeno pre 11. septembra (da li su ih ubili ljudi iz NATO-a), zato što su hteli da napuste Ameriku i vrate se u Evropu (jer su bili Evropljani i jer su shvatili da Amerikanci žele da izazovu svetski rat, i jer nisu hteli da poginu ako bi neko bacio atomsku bombu na Ameriku kada taj rat izbije), da tamo ne bi pričali o onom što su uradili na zgradama STC-a; da li je ubijeno i svih 17 pomoćnih radnika, zato što su shvatili da će zgrade biti srušene, i jer su o tome pričali; da li je zavera ćutanja važila čak i za američkog predsednika Džordža Buša, jer je njegov otac, Džordž Buš Stariji, najstrože naredio da on ne sme da sazna da je rušenje STC-a rezultat diverzije koju su izvršili stručnjaci Pentagona; da li su Amerikanci otpočeli ratove protiv Iraka i Avganistana (a sada i protiv Libije) zato da bi izazvali gnev arapskog sveta, a zatim i ujedinjenje svih Arapa i napad njihove udružene vojske na Evropu (koje će otpočeti bombardovanjem velikog broja gradova bombama sa bojnim otrovom, kojim će biti zatrovano sve, od Engleske do Urala)?

- DA LI NEDELA KOJA SU OVDE NAVEDENA PREDSTAVLJAJU MANJE OD 20% ONOG ŠTO SU SRPSKE „DEMOKRATE“ ZAISTA UČINILE ?

Da li znate da nam je za objavljvanje knjige potrebno samo 130.000 dinara. To je samo nešto više od 130 kupaca Najveće Tajne ili kompleta „Istina će te osloboditi 1 i 2“. To je i mali deo nečije plate. Još manji deo nečijeg budžeta. Ko može nek pomogne. Hvala.